Двери Ниш: Формалне и садржинске примедбе на Нацрт ГУП-а, шта је расправа, а шта политички популизам

Саопштење преносимо у целости

Уз најбољу намеру да уђемо са руководством града, градоначелницом и Главним урбанистом, у аргументовану расправу на општу корист Нишлија, убрзо се разоткрила права природа овог помпезно најављеног догађаја као невиђеног примера транспарентности, партиципативности и јавног интереса. На жалост, догађај јавне расправе у Официрском дому, претворен је у јевтин театар власти као предлагача, и СНС бот-формације у публици, тактички распоређене за ометање сваког приговора.

Оно што градоначелница Сотировски не разуме јесте да партиципативни процес не подразумева изговарање те «магијске» речи у фингираној јавној расправи. Јавна расправа не може бити давање накнадне легитимације за већ унапред донете одлуке изван очију и контроле јавности. То, што сам догађај јавне расправе проглашава невиђеним чудом у граду Нишу, управо говори шта су и како радили протеклих десет година-тајно, нетранспарентно, далеко од очију јавности, и противно јавном интересу. Тако је било и са Планом развоја града Ниша, буџетом и са Изменама ГУП који су покушали да «тајно» донесу прошле године, међутим сваки од ових покушаја није успео због правовременог притиска Двери Ниш и дела опозиционе и грађанске јавности Ниша.  Било је трагикомично гледати на Јавној расправи како градоначелница не може да издржи ни минут критике Двери на сопствене предлоге, посебно како јој прискаче у помоћ непристојна и бахата СНС паравојска стратешки распоређена у публици . 

На Јавној расправи обратила се народни посланик проф. др Тамара Миленковић Керковић, председник Градске организације Двери Ниш и изнела формалне и садржинске примедбе на Нацрт ГУП-а. Навела је да је ова Јавна расправа производ константног притиска на власт која је прошлог лета покушала да измењени ГУП донесе ван очију јавности, да нови ГУП захвата упола мању површину од претходног, што отвара простор за корупцију приликом усвајања детаљних планова регулације, и изнела захтев да се прекине са уништавањем просторног идентитета Града кроз смањење и уништење зелених површина и зидањем вишеспратница у градском језгру Душанове и Вождове улице. Проф. Андреј Митић, потпредседник ГрО Двери Ниш говорио је о стварној партиципацији грађана али је прекинут након првог минута од стране градоначелнице. Простачке изјаве гђе Сотировски упућене представницима Дверима – да то могу када, ако икада дођу на власт, и да тада могу да наручују ко у кафанама- не вреди ни помињати јер су биле део њеног театра. Исто је било и са њеним фарсичним питањем упућеном једном од инвеститора – говорника- «да ли се познају и да ли је од њега тражила стан», за шта је добила аплауз публике. 

Оно што власт није дозволила да се до краја изговори, јесте да партиципативни процес подразумева више институционалних арена, за чије смо проширивање пледирали. За право грађана на информисање, истинито, благовремено и двосмерно, за право грађана да буду консултовани. То значи да власт треба да омогући да грађани одлучују о приоритетима у граду Нишу, а сама власт је дужна да организује панеле, трибине, праве јавне расправе које се не заказују у радно време и не најављују у Српком Телеграфу, да грађани имају праву да предлажу, износе петиције, примедбе,организују зборове, износе своје ставове и на крају имају право да одлучују-кроз народну иницијативу, референдум и сличне институте непосредне демократије. То значи да грађани треба да учествују у свим фазама процеса одлучивања-од дефинисања проблема, до предлагања и израде планова за њихово решавање, све до одлучивања, да би процес могао да се назове партиципативним, како је ничка власт инсистирала да га представи.

Али то од ове нелегитимно изабране власти у Нишу и не треба очекивати. Једина добра вест  за Нишлије коју смо чули, јесте да овај ГУП неће бити донет све до 2024. или 2025.године. То значи да ће о њему одлучивати једна нова скупштина, надамо се легална и легитимна, и једна нова власт коју ће предводити Двери на корист Нишлија, док ће ова садашња отићи једном засвагда тамо где јој је и место-у срамоту и заборав.