НПС-ЗЗС: Будућност зараста у коров

Јовановић наставља "Млади се одлучују за Београд јер у граду на Нишави немају шта да траже", рекао је Бранислав Јовановић, лидер Народног покрета Србије у Нишу на заједничкој конференцији за новинаре са странком Заједно за Србију.

Он каже да Ниш разликује од других градова Југоисточне Србије то што има аеродром, кардиохирургију и Универзитет, а опет родитељи шаљу своју децу за Београд јер кад дођу из унутрашњости да студирају у Ниш морају два пута да мењају пребивалиште јер у нашем граду нема нових радних места за младе људе

"Наш Студентски дом полако зараста у коров, а грађен је док је постојао Национални инвестициони план односно док је неко размишљао о децентрализацији и регионализацији. За сада од Студентског дома нема ништа као што нема ништа ни од већ обезбеђених папира и одређене локације за изградњу новог Технолошког парка на локацији Техничких факултета, што смо и чули од министра Вербића. Још један пораз за и овако поражену политику у нашем граду. Станови за младе на локацији Бранка Крсмановића такође зарастају у коров уместо да ту бораве млади и талентовани студенти са високим просеком", каже Јовановић.

Он истиче да отварање већ отворених фабрика у нашем граду иритира Нишлије.
"Сведоци смо да су пре извесног времена отварали  Џонсон електрик по други пут, а сада и Леони. Сви знају да те фабрике раде без мало две године и то врло успешно и да су ти пројекти реализовани у претходној влади", истиче први човек нишког НПС-а и додаје да суморну слику Ниша употпуњује и Нишка Бања.

„Све друге бање се нуде страним инвеститорима којих наводно има, то видимо у медијима, а не видим да је  ниједан страни инвеститор дошао у наш град нити им је од стране владе понуђена Нишка Бања иако тамо три хотела у главној улици зврје празна“, закључује Јовановић.

Потпредседник странке Заједно за Србију, Бошко Ристић каже да се противи иницијативи министра Селаковића да се укине Апелациони суд у Нишу.

„Сматрамо да се на тај начин отежава приступ правди грађана овог дела Србије тако да ће Нишлије и грађани од Кладова до Прешева морати по правду да иду у Београд. Ионако се врло често предмети  окончавају ван разумног рока што даје основа грађанима да траже накнаду штете јер од 1. јануара ступа на снагу примена закона на основу кога ће грађани моћи да траже накнаду штете од три стотине до три хиљаде евра по предмету у зависности од кашњења у доношењу одлука. На овај начин се ремети право грађана, приступ правди и достигнути стандарди у регионализацији и децентрализацији Србије. Ово је још један пример централизованог управљања и оним системом над којим Министарство правде не сме да има утицај пре свега у смислу одлучивања“, каже Ристић и наставља:

„Сматрам да ће укидање Апелационог суда повећати трошкове поступка и да ће се предмети заводити у Београду затим прослеђивати у Ниш на одлучивање, па се поново враћати у Београд ради усаглашавања судске праксе и израђивати одлука и након тога преко Београда поново одлуке прослеђивати грађанима“, објашњава он.

Ристић каже да ће то најмање за два месеца продужити сваки предмет поред већ огромног одуговлачења које се дешава у правосуђу у Србији.

„Морам и то да кажем да је Нишки апелациони суд са подручним судовима био ефикасан од 2010. године, након промене надлежности су остварили добре резултате и боље резултате него судови који су територијално повезани за друге апелационе судове у Србији“, закључује потпредседник ЗЗС.