NPS-ZZS: Budućnost zarasta u korov

Jovanović nastavlja "Mladi se odlučuju za Beograd jer u gradu na Nišavi nemaju šta da traže", rekao je Branislav Jovanović, lider Narodnog pokreta Srbije u Nišu na zajedničkoj konferenciji za novinare sa strankom Zajedno za Srbiju.

On kaže da Niš razlikuje od drugih gradova Jugoistočne Srbije to što ima aerodrom, kardiohirurgiju i Univerzitet, a opet roditelji šalju svoju decu za Beograd jer kad dođu iz unutrašnjosti da studiraju u Niš moraju dva puta da menjaju prebivalište jer u našem gradu nema novih radnih mesta za mlade ljude

"Naš Studentski dom polako zarasta u korov, a građen je dok je postojao Nacionalni investicioni plan odnosno dok je neko razmišljao o decentralizaciji i regionalizaciji. Za sada od Studentskog doma nema ništa kao što nema ništa ni od već obezbeđenih papira i određene lokacije za izgradnju novog Tehnološkog parka na lokaciji Tehničkih fakulteta, što smo i čuli od ministra Verbića. Još jedan poraz za i ovako poraženu politiku u našem gradu. Stanovi za mlade na lokaciji Branka Krsmanovića takođe zarastaju u korov umesto da tu borave mladi i talentovani studenti sa visokim prosekom", kaže Jovanović.

On ističe da otvaranje već otvorenih fabrika u našem gradu iritira Nišlije.
"Svedoci smo da su pre izvesnog vremena otvarali  Džonson elektrik po drugi put, a sada i Leoni. Svi znaju da te fabrike rade bez malo dve godine i to vrlo uspešno i da su ti projekti realizovani u prethodnoj vladi", ističe prvi čovek niškog NPS-a i dodaje da sumornu sliku Niša upotpunjuje i Niška Banja.

„Sve druge banje se nude stranim investitorima kojih navodno ima, to vidimo u medijima, a ne vidim da je  nijedan strani investitor došao u naš grad niti im je od strane vlade ponuđena Niška Banja iako tamo tri hotela u glavnoj ulici zvrje prazna“, zaključuje Jovanović.

Potpredsednik stranke Zajedno za Srbiju, Boško Ristić kaže da se protivi inicijativi ministra Selakovića da se ukine Apelacioni sud u Nišu.

„Smatramo da se na taj način otežava pristup pravdi građana ovog dela Srbije tako da će Nišlije i građani od Kladova do Preševa morati po pravdu da idu u Beograd. Ionako se vrlo često predmeti  okončavaju van razumnog roka što daje osnova građanima da traže naknadu štete jer od 1. januara stupa na snagu primena zakona na osnovu koga će građani moći da traže naknadu štete od tri stotine do tri hiljade evra po predmetu u zavisnosti od kašnjenja u donošenju odluka. Na ovaj način se remeti pravo građana, pristup pravdi i dostignuti standardi u regionalizaciji i decentralizaciji Srbije. Ovo je još jedan primer centralizovanog upravljanja i onim sistemom nad kojim Ministarstvo pravde ne sme da ima uticaj pre svega u smislu odlučivanja“, kaže Ristić i nastavlja:

„Smatram da će ukidanje Apelacionog suda povećati troškove postupka i da će se predmeti zavoditi u Beogradu zatim prosleđivati u Niš na odlučivanje, pa se ponovo vraćati u Beograd radi usaglašavanja sudske prakse i izrađivati odluka i nakon toga preko Beograda ponovo odluke prosleđivati građanima“, objašnjava on.

Ristić kaže da će to najmanje za dva meseca produžiti svaki predmet pored već ogromnog odugovlačenja koje se dešava u pravosuđu u Srbiji.

„Moram i to da kažem da je Niški apelacioni sud sa područnim sudovima bio efikasan od 2010. godine, nakon promene nadležnosti su ostvarili dobre rezultate i bolje rezultate nego sudovi koji su teritorijalno povezani za druge apelacione sudove u Srbiji“, zaključuje potpredsednik ZZS.