Истрага о осиромашеном уранијуму

У оквиру парламентарне истраге у Италији о вези између употребе осиромашеног уранијума и обољевања италијанских војника, министар одбране те земље рекао је анкетном одбору да је у зонама у којима је коришћена та врста оружја до сада оболело 255 војника, док је њих 37 умрло.

Министар је нагласио да још није поуздано утврђено да постоји веза између осиромашеног уранијума и малигних оболења.

Забрињавајући пораст броја оболелих

Један од иницијатора истраге и посланик Зелених у италијанском парламенту, Тана де Зулета, каже за ББЦ да је још 1999. године парламент уочио "забрињавајући" пораст броја малигних обољења код италијанских војника који су служили на Косову - пре свега Хочкинсовог синдрома, али и других малигних оболења.

"Проблем је у томе што наши војници, када су ушли на Косово - где је према подацима НАТО-а бачено 300 тона муниције са осиромашеним уранијумом - за разлику од америчких и британских војника нису добили никаква упутства ни заштиту. Тиме што смо у парламенту око тога дигли буку успели смо да дођемо да драгоцених информација о томе колико је и где осиромашени уранијум коришћен, како на Косову тако и у Босни и Херцеговини. То је само по себи било значајно", каже Тана де Зулета за ББЦ.

Она оспорава податке о броју оболелих и умрлих војника које је изнео министар одбране, указујући на то да се они односе само на активне припаднике војске, а не и на оне који су оружане снаге у међувремену напустили.

Постоји директна веза

Иако директна веза између осиромашеног уранијума и рака није поуздано утврђена, све указује на то да она постоји, каже саговорница ББЦ-ја:

"Наша истрага је у том смислу била врло интересантна, јер су у њој учествовали научници који се посебно баве такозваним наночестицама. Наиме, после експлозије, осиромашени уранијум, али и делови метала погођеног циља, разбијају се у огроман број сићушних наночестица. Такве честице нађене су органима оболелих војника, што свакако треба даље подробно проучавати", каже Де Зулета.

Шта са житељима погођених подручја?

Истрага италијанског парламента требало би да се заврши до краја године, али значајан резултат је, по њеним речима, већ остварен - оболели ветерани нису препуштени сами себи, и држава има обавезу да брине о њима уколико болест наступи након што су напустили армију.

Међутим, шта је са житељима подручја погођених осиромашеним уранијумом? Тана де Зулета одговара:

"Ми се овде јако бринемо за наше војнике и ветеране, али нико ништа не чини за цивиле који су били жртве тог оружја - од Босне, преко Косова, до Ирака и Сомалије", каже она. "Пентагон ће до краја октобра поднети извештај о оболевању од рака у америчким оружаним снагама, и то је добро, али не смемо да се зауставимо само на војницима. Сматрам да има довољно научних и клиничких доказа да се, из превентивних разлога, забрани употреба муниције са осиромашеним уранијумом. То би требало да буде услов за покретање будћих заједничких операција НАТО-а", рекла је она на крају разговора за ББЦ.