Усековање главе Светог Јована Крститеља

Догађај који је био повод за успостављање овог празника описан је у (Мт 14, 1-13); Ирод Антипа, син Ирода Идумејца (37. п. н. е.), оженио се (други брак) Иродијадом, женом свога брата Филипа. Због тог неморалног чина, Св. Јован га је без страха изобличавао пред свима. На рођендан Ирода Антипе, Иродијадина кћи, пошто је претходно игром угодила Ироду, а по наговору њене зле мајке, тражила је од Ирода, и добила, главу Св. Јована Крститеља. Тако је страдао велики пророк Св. Јован Крститељ. Иродијада је закопала главу у свом дворцу, а тело су ученици Јованови сахранили у Севастији - стара Самарија, у Палестини.

Начин обележавања

Овај празник поштује се од давнина, а сведочанства постоје од V века, у беседама Петра Хризолога, презвитера Хрисипа. 

Црква прописује строги пост и уздржавање, народни обичајни календар забрањује и сву црвену храну, јер подсећа на боју проливене Крститељеве крви.

У народу се каже и да је данас добар дан за брање лековитог биља. У многим местима одржавају се вашари.

На овај празник пре 105 година рођен је блаженопочивши патријарх Павле.