Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja

Događaj koji je bio povod za uspostavljanje ovog praznika opisan je u (Mt 14, 1-13); Irod Antipa, sin Iroda Idumejca (37. p. n. e.), oženio se (drugi brak) Irodijadom, ženom svoga brata Filipa. Zbog tog nemoralnog čina, Sv. Jovan ga je bez straha izobličavao pred svima. Na rođendan Iroda Antipe, Irodijadina kći, pošto je prethodno igrom ugodila Irodu, a po nagovoru njene zle majke, tražila je od Iroda, i dobila, glavu Sv. Jovana Krstitelja. Tako je stradao veliki prorok Sv. Jovan Krstitelj. Irodijada je zakopala glavu u svom dvorcu, a telo su učenici Jovanovi sahranili u Sevastiji - stara Samarija, u Palestini.

Način obeležavanja

Ovaj praznik poštuje se od davnina, a svedočanstva postoje od V veka, u besedama Petra Hrizologa, prezvitera Hrisipa. 

Crkva propisuje strogi post i uzdržavanje, narodni običajni kalendar zabranjuje i svu crvenu hranu, jer podseća na boju prolivene Krstiteljeve krvi.

U narodu se kaže i da je danas dobar dan za branje lekovitog bilja. U mnogim mestima održavaju se vašari.

Na ovaj praznik pre 105 godina rođen je blaženopočivši patrijarh Pavle.