"Лесковачки начин" прославе Божића

ПАЉЕЊЕ БАДЊАКА

На големи празници Лесковчани углавном на све стране показујев своје православне врлине које су се укорениле у наш народ к'о паламида. Умереност, моралност, уздржљивост су само неке које красив онија који се данас разлетив да сечев ил' крадев бадњаци.

6. јануар убележен је са црвено слово у календарчики од пијац. Верници дан започињу тако што се рипнев ујутру из кревет тиме прекидајући свој древни обичај дизања у пладне.

По Бадњак идев укућани, татко и син, ал' ако татко ради у прву он иде на работу, син се организује з другари, а мајка вади ракију из шпајз. Битан део у јутарњи ритуал је звање остали верници на мобилни и питување: " Ће идемо ли?" Конфирмација договора је битна да би се знало кој иде, а кој ће спије дом к'о гузица.

Након што се зберев пред нечију кућу или зграду и такој немијени прекрстив, натезав ракију. Ово је битно због проплакњивање душе и зато што једе од 'ладно. Овај сабор верника пред капију прекида неки од њи' речима "Ајмо!" Ред је да то буде онај ког сви чекав и кој касни двајес минута. Након што га наранив з гом*а, крећев.

Правац кретања је према неку шуму око град. Због одсуства геометра у овакве прилике обичај је да тој буде туђа шума.

На том путу ови млади и људи наилазе на многа искушења, обично у виду пиво у гајбе пред продавницу или тазе 'леб у пекару која њину веру стављав на тест. Ал' научени од малечко да ће се огрешив будев ли на овај дан неумерени у јелу и пићу, ил' се не дај Боже омрстив, они непоколебљиво идев даље носећи у торбу шеснајес кила домаће кобасичке и балонче ракију.

Избегнувши примарни изазови који им намећев лукави власници селских задруга наставља по кривудав и асвалтиран пут на коме су се нашли. Након пешесто метра пут престаје и они упадав у баре настале услед тога што два дана врне киша. Ова деоница пута је посебно захтевна и само највернији не одустајев без обзира на пет кила блато које гим се вата на чизме и на шибљинке које ги с времена на време изгорив преко очи.
Пут постаје посебно трновит ако упаднев у багрење ил' дивље купине. Своју потрагу тада мора да наставив кроз орано.

Међутим, у главу гим је, поред паучину, само један циљ – Бадњак. А до њега стизав само људи са нај'ачу вољу. Ил' с' Ладу Ниву.

Тек кад стигну на циљ, а пре сечење, обавља се проваљивање од једење и пијење свега постојећег. Након што се торбе и флаше испразнив, а у главу настане рингишпил, узима се секира. Како Бадњак симболише храст с који се загревала пећина у коју је Исус рођен, изабира се искључиво дрво висине од шес' до осам метра које мож' да згреје петособан стан са свем прецобље.

По старом веровању први ударац у дрвце треба да буде од куд исток. Ал' смањена могућнос' нишањења узрокована з џибру налаже да га акнеш куде стигнеш.

Дрво треба да се пресече из трећи пут. Међутим, с тупу секиру довољно је и четерес пута. Обичај је да га, док пада, дочекав на раме шеснајес човека. Након што га неки дочекав, а неки паднев са свем њега, полази се дом.

За носење Бадњака се изабирав само најголеми верници, јер једино њина грбина има све предиспозиције за предстојеће сецање.

Бадњак се увече уноси у кућу, ако мож' да прође кроз футери, а по њега обавезно се уноси неки од другари кој неје добро поднеја ракију.