На данашњи дан рођен је краљ ромске музике, Нишлија Шабан Бајрамовић

Шабан Бајрамовић је по народности био Ром, а пореклом из Ниша. Иако назив Циганин понекад носи пејоративан смисао, Бајрамовић је о себи радо говорио као о Циганину. За своју народност је рекао: „Какав Ром, ја сам Србин, српски Циганин“. После свог славног, првог концерта у београдском Дому синдиката, крајем седамдесетих, рекао је извесном новинару: „Четрдесет и кусур година сам Циганин, а тек две-три Ром, па пиши - Циганин".

У деветнаестој је, због љубави, побегао из војске, па је као дезертер, осуђен на три године затвора на Голом отоку.

У јавности је прихваћен као добар човек, мада неки оцењују да је био бољи друг, него супруг и отац. Био је ожењен Милицом, са којом је живео у Нишу и имао четири ћерке.

Недељу дана пред смрт, Бајрамовић се пожалио на слабо здравље и тежак живот, и том приликом му је Расим Љајић, српски министар рада и социјалне политике уручио једнократну новчану помоћ и обећао потребно лечење.

Преминуо је у 73. години живота у нишком клиничком центру од последица инфаркта. Сахрањен је на Нишком новом гробљу. Сахрани су поред многобројних Нишлија присуствовали Борис Тадић, тада Председник Републике Србије, Расим Љајић, министар рада и социјалне политике Републике Србије, Зоран Живковић бивши премијер Републике Србије, Горан Паскаљевић, филмски режисер и Жељко Самарџић, певач.

Снимио је 20 албума и око педесет синглова, а написао је и компоновао више од седамсто песама. Његови љубитељи га описују као изванредног певача врхунског квалитета, „певача из срца и душе“. О квалитету његових песама донекле говори и чињеница да је његово извођење песме „Ђелем, ђелем“ изабрано за химну свих Рома света.

Певањем је почео да се бави за време издржавања затворске казне, када је у затвору основао џез оркестар. По повратку у Ниш, певао је у тамошњем културно-уметничком друштву које је носило име по једином ромском народном хероју, а када је оно преименовано у КУД „Ром“, отишао је да пева по крчмама у забаченим босанским планинским местима. То преименовање доживео је као личну увреду.

У то време није успео да нађе издавачку кућу за снимање своје музике у Србији и због тога своја дела издаје у Словенији, за Продукцију грамофонских плоча РТВ Љубљана. Али, уговор који је потписао са том кућом био је изузетно неповољан, јер је од два албума издата у огромном тиражу добио занемариво мало новца. Тек тада се у јавности сазнало да је Бајрамовић заправо био неписмен и да је то један од основних разлога потписивања неповољних уговора.

Касније је често наступао с музичким саставом „Црна Мамба“. Са њима је сарађивао готово две деценије.

На лични позив Нехруа и Индире Ганди наступао је у Индији, где је званично проглашен за Краља ромске музике. Једном приликом је певао у пратњи мостарског бенда Мостар севдах реунион, па неки сматрају да је био члан и тог бенда. Најчешће је певао у Италији.

Почетком осамдесетих година установљено је да има злоћудне полипе на гласним жицама. Оперисан је, а лекари су му забранили да се убудуће бави певањем. Ипак, само десетак дана после врло компликоване операције, одржао је солистички концерт. „Без песме не могу“, правдао се. И поред тешке болести, наступао је на Међународном џез фестивалу-Нишвил у Нишу 2005. године.

Магазин Тајм га је прогласио за једног од десет највећих блуз певача на свету.

За текст коришћен материјал Википедије.