Na današnji dan rođen je kralj romske muzike, Nišlija Šaban Bajramović

Šaban Bajramović je po narodnosti bio Rom, a poreklom iz Niša. Iako naziv Ciganin ponekad nosi pejorativan smisao, Bajramović je o sebi rado govorio kao o Ciganinu. Za svoju narodnost je rekao: „Kakav Rom, ja sam Srbin, srpski Ciganin“. Posle svog slavnog, prvog koncerta u beogradskom Domu sindikata, krajem sedamdesetih, rekao je izvesnom novinaru: „Četrdeset i kusur godina sam Ciganin, a tek dve-tri Rom, pa piši - Ciganin".

U devetnaestoj je, zbog ljubavi, pobegao iz vojske, pa je kao dezerter, osuđen na tri godine zatvora na Golom otoku.

U javnosti je prihvaćen kao dobar čovek, mada neki ocenjuju da je bio bolji drug, nego suprug i otac. Bio je oženjen Milicom, sa kojom je živeo u Nišu i imao četiri ćerke.

Nedelju dana pred smrt, Bajramović se požalio na slabo zdravlje i težak život, i tom prilikom mu je Rasim Ljajić, srpski ministar rada i socijalne politike uručio jednokratnu novčanu pomoć i obećao potrebno lečenje.

Preminuo je u 73. godini života u niškom kliničkom centru od posledica infarkta. Sahranjen je na Niškom novom groblju. Sahrani su pored mnogobrojnih Nišlija prisustvovali Boris Tadić, tada Predsednik Republike Srbije, Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike Republike Srbije, Zoran Živković bivši premijer Republike Srbije, Goran Paskaljević, filmski režiser i Željko Samardžić, pevač.

Snimio je 20 albuma i oko pedeset singlova, a napisao je i komponovao više od sedamsto pesama. Njegovi ljubitelji ga opisuju kao izvanrednog pevača vrhunskog kvaliteta, „pevača iz srca i duše“. O kvalitetu njegovih pesama donekle govori i činjenica da je njegovo izvođenje pesme „Đelem, đelem“ izabrano za himnu svih Roma sveta.

Pevanjem je počeo da se bavi za vreme izdržavanja zatvorske kazne, kada je u zatvoru osnovao džez orkestar. Po povratku u Niš, pevao je u tamošnjem kulturno-umetničkom društvu koje je nosilo ime po jedinom romskom narodnom heroju, a kada je ono preimenovano u KUD „Rom“, otišao je da peva po krčmama u zabačenim bosanskim planinskim mestima. To preimenovanje doživeo je kao ličnu uvredu.

U to vreme nije uspeo da nađe izdavačku kuću za snimanje svoje muzike u Srbiji i zbog toga svoja dela izdaje u Sloveniji, za Produkciju gramofonskih ploča RTV Ljubljana. Ali, ugovor koji je potpisao sa tom kućom bio je izuzetno nepovoljan, jer je od dva albuma izdata u ogromnom tiražu dobio zanemarivo malo novca. Tek tada se u javnosti saznalo da je Bajramović zapravo bio nepismen i da je to jedan od osnovnih razloga potpisivanja nepovoljnih ugovora.

Kasnije je često nastupao s muzičkim sastavom „Crna Mamba“. Sa njima je sarađivao gotovo dve decenije.

Na lični poziv Nehrua i Indire Gandi nastupao je u Indiji, gde je zvanično proglašen za Kralja romske muzike. Jednom prilikom je pevao u pratnji mostarskog benda Mostar sevdah reunion, pa neki smatraju da je bio član i tog benda. Najčešće je pevao u Italiji.

Početkom osamdesetih godina ustanovljeno je da ima zloćudne polipe na glasnim žicama. Operisan je, a lekari su mu zabranili da se ubuduće bavi pevanjem. Ipak, samo desetak dana posle vrlo komplikovane operacije, održao je solistički koncert. „Bez pesme ne mogu“, pravdao se. I pored teške bolesti, nastupao je na Međunarodnom džez festivalu-Nišvil u Nišu 2005. godine.

Magazin Tajm ga je proglasio za jednog od deset najvećih bluz pevača na svetu.

Za tekst korišćen materijal Vikipedije.