Од акробација Николе Ракетића (20) и Бранислава Гривеја (20) Нишлијама застаје дах!

Они то називају „уличном гимнастиком“, мада би се невештом оку пролазника учинило да је у питању чисто зачикивање смрти. Једно је сигурно: никада, али никада, не покушавајте ништа слично...

- Људи мисле да је опасно то што вежбе изводимо на огромним висинама. Међутим, висина грађевине не представља проблем, апсолутно је исто да ли се вежба изводи у партеру или на врху зграде од 80 метара. Висина за нас није сметња, све је у глави. Савладавање је пре психичке него физичке природе. Страх је превладан пре много година, сада су нам адреналин и жеља за успехом постали главни покретачи - објашњава Никола, који студира геодезију у Београду.

Сваки долазак у Ниш искористи да са Браниславом “одвежба” на њихов начин на крову неке зграде, на конструкцији семафора стадиона и другим местима од којих би се обичном човеку завртело у глави само када би се на њих попео.

- Додуше, први пут је и нама било страшно, али после неколико пута се навикнеш па ти је све једно где радиш и не обраћаш више пажњу на висину - каже Бранислав, студент прве године Факултета физичке културе.

Младићи не крију да родитељи нису одушевљени њиховим „спортским активностима“.

- Док смо ишли у средњу школу, обавезно бисмо преко ограде Тврђавског моста ишли на рукама док би нас пролазници гледали у шоку и неверици. Друг моје сестре ме је једном видео, па су тако сазнали моји родитељи. После тога сам месец дана имао забрану изласка из куће - поверава се Никола.

Тренингом против страха
- Страх увек постоји, али се тренингом и вежбом умањује. Што сам сигурнији у одређени потез, страх је све слабији док се не изгуби у потпуности кад се овлада техником. Преко лета проведем и по четири, пет часова на шипкама вежбајући. Студирам ДИФ и очекујем да ми помогне вежбање, поготово када на ред дође гимнастика - додаје Гривеј.