Od akrobacija Nikole Raketića (20) i Branislava Griveja (20) Nišlijama zastaje dah!

Oni to nazivaju „uličnom gimnastikom“, mada bi se neveštom oku prolaznika učinilo da je u pitanju čisto začikivanje smrti. Jedno je sigurno: nikada, ali nikada, ne pokušavajte ništa slično...

- Ljudi misle da je opasno to što vežbe izvodimo na ogromnim visinama. Međutim, visina građevine ne predstavlja problem, apsolutno je isto da li se vežba izvodi u parteru ili na vrhu zgrade od 80 metara. Visina za nas nije smetnja, sve je u glavi. Savladavanje je pre psihičke nego fizičke prirode. Strah je prevladan pre mnogo godina, sada su nam adrenalin i želja za uspehom postali glavni pokretači - objašnjava Nikola, koji studira geodeziju u Beogradu.

Svaki dolazak u Niš iskoristi da sa Branislavom “odvežba” na njihov način na krovu neke zgrade, na konstrukciji semafora stadiona i drugim mestima od kojih bi se običnom čoveku zavrtelo u glavi samo kada bi se na njih popeo.

- Doduše, prvi put je i nama bilo strašno, ali posle nekoliko puta se navikneš pa ti je sve jedno gde radiš i ne obraćaš više pažnju na visinu - kaže Branislav, student prve godine Fakulteta fizičke kulture.

Mladići ne kriju da roditelji nisu oduševljeni njihovim „sportskim aktivnostima“.

- Dok smo išli u srednju školu, obavezno bismo preko ograde Tvrđavskog mosta išli na rukama dok bi nas prolaznici gledali u šoku i neverici. Drug moje sestre me je jednom video, pa su tako saznali moji roditelji. Posle toga sam mesec dana imao zabranu izlaska iz kuće - poverava se Nikola.

Treningom protiv straha
- Strah uvek postoji, ali se treningom i vežbom umanjuje. Što sam sigurniji u određeni potez, strah je sve slabiji dok se ne izgubi u potpunosti kad se ovlada tehnikom. Preko leta provedem i po četiri, pet časova na šipkama vežbajući. Studiram DIF i očekujem da mi pomogne vežbanje, pogotovo kada na red dođe gimnastika - dodaje Grivej.