Покемонија, трагање за идентитетом у проширеној стварности

Дакле, глобални феномен звани Покемон Го је освојио и Нишлије који се не осврћу на приче стручњака колико опасности носи ова игрица. Додуше, има и оних који на све ово гледају само као на игру или одговору изазозовима савремене технологије, а међу њима се налази и др Марија Ранђеловић, педагог, која, и иначе,у једном делу свог рада пресипитује живот младих и начин на који они корсите своје слободно време.

Како би уловили што већи број Покемона, играчи се морају кретати у стварном свету, јер игрица користи стварну мапу града у ком се налазите.

“Милиони играча хвале се на друштвеним мрежама да је утицај ове игрице крајње позитиван, јер се досад нису толико кретали нити боравили у природи. А ако их желите све уловити, управо то морате радити – ходати како би пронашли разне врсте виртуелних бића. Многи играчи кажу како више времена проводе у природи, шетају, друже се с другим играчима. Исповести играча који се боре с депресијом или пате од ПТСП-а сведоче о позитивном утицају на кориснике широм света”, истиче Ранђеловићева.

“Може се рећи да је ова видео игра акционо-авантуристичког жанра и играча фокусира на истраживачке мисије, прикупљање ставки и њом су обахваћене и девојчице и дечаци. Свакако је важно да децу уче одредјеном понашању. Због тога је важно до које мере деца могу сама себи планирати време и дозирати садржаје који их занимају у границама које не утичу негативно на њихов социјални и културни живот, а о идиотизацији као последњој фази глобализације, мултинационалним корпорацијама и потрошачком апсолутизму и у делу гејмерске машинерије, мислите други пут… “ закључује Ранђеловићева.