Контроверзна вакцина у Србији: Родитељи се плаше да је дају својој деци, али закон их приморава

Он наводи да су много веће шансе да вакцинисано дете оболи од аутизма, него да се невакцинисано дете зарази малим богињама, заушкама или рубеолама.

- Велики број еврпских земаља, Енглеска, Ирска, Немачка, Аустрија, Швајцарска, Холандија и Шпанија, одбациле су закон о обавезној вакцинацији, па владе не приморавају родитеље да вакцинишу децу. Она јесте пожељна, али само када дође до избијања епидемије, а вакцина о којој причамо ствара само временски ограничен имунитет и то против готово искорењених болести које притом и нису претерано озбиљне. Примера ради, када дете добије рубеоле, резултат је блага болест са мало проблема. Међутим, ако трудница оболи током прва три месеца трудноће, може родити дете са урођеним манама. С тога је очигледно опасно вакцинисати девојчицу против рубеоле. Имунитет нестане касније када је она већ одрасла особа и може на кожи да добије рубеолу. Са друге стране, вакцинација повећава шансе да трудна жена добије рубеолу од детета које је недавно вакцинисано - наводи Јовановић.

Он додаје да је управо средство против рубеоле посебно опасна компонента ММР, јер може да изазове аутизам.

- Још је давне 1988. године британски медицински часопис „Ланцет“ објавио је истраживање где је откривено да ММР вакцина може да представља узрок аутизма. Наиме, при реакцији на ММР вакцину, тело детета производи антитела која нападају мозак и разлажу мијелин. Мијелин облаже нервна влакна и служи као изолација, па захваљујући томе нервни сигнали могу да пролазе кроз тело. Ниједно од деце која нису оболела аутизма није испољило производњу антитела, која представљају знак необичне реакције на вакцину против малих богиња - наводи Јовановић.

С њим се слаже и доктор Бранислав Несторовић са Универзитетске дечје клинике, који каже да је питање везе аутизма и ММР вакцине деценијска дебата.

- Она се у Енглеској завршила тако што родитељи сами бирају које ће вакцине дете примити, јер је комисија Министарства здравља утврдила да постоји веза вакцине и аутизма, али није могла да установи каква је та веза. Такође, аутизам је пре обавезне вакцинације био непозната болест, односно јављао се у односу један наспрам 10.000 деце. Интересантно је да деца Амиша у САД, која се не вакцинишу, не обољевају од аутизма - истиче Несторовић и додаје да ММР и не штити од болести, јер имунитет траје око седам година, а Америка је прошле године имала велику епидемију морбила, иако спроводи обавезну вакцинацију.
Родитељима прете одузимањем деце?

У Србији родитељи који не желе да своју децу вакцинишу ММР-ом, суочени су са казнама и судским споровима, а многима се прети и Центима за социјални рад. Једна од њих је и Јелена Н. са Звездаре, мајка трогодишње девојчице, којој је докторка претила одузимањем детета.

- Пуно сам читала о штетности ММР вакцине и пошто сам једва успела да затрудним и родим дете, имала сам страшан страх од вакцинације. Рекла сам докторки да не желим да моја беба прими вакцину, а она ми је врло оштрим тоном рекла да је то законска обавеза и да ако то не урадим, она мора да обавести надлежне, те да ће ми Центар за социјани рад одузети дете - наводи наша саговорница која додаје да је на крају пристала на вакцинацију, али да се због тога ужасно каје.

Батут: Ниједна пријава

У Институту за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ истичу да не постоје званични подаци о броју аутистичне деце у Србији те да ова институција кроз надзор над нежељеним реакцијама након вакцинације није добила ниједну пријаву регистрованог аутизма након примене ММР вакцине.

- Бројне епидемиолошке студије спроведене у свету у последње две деценије, оповргле су хипотезу да је ММР вакцина повезана са ризиком од настанка аутизма. У календар имунизације наше земље уведена је од 1994, давањем две дозе. Прва доза се даје у узрасту од 12-15 месеци живота, а друга у 7. години живота, пред полазак у школу. Две дате дозе дају доживотан имунитет против малих богиња, рубеоле и заушки. На основу података о броју датих доза ММР вакцине у Србији, у периоду 2008-2012. година апликовано је око 900.000 доза, од чега 127.000 доза током 2012. - истиче Горанка Лончаревић, шеф одсека за имунизацију и додаје да је у истом периоду пријављено 176 нежељених реакција, од којих су у 60 одсто такозвана мала болест (оспа или блага форма заушки), а остатак су реакције локалног или општег типа (повишена температура, алергијске реакције, црвенило и оток на месту убода).