Бивши радници фабрике "Аха Мура Први Мај"- шта даље?

Тренутно, преко филијале  Националне службе запошљавања добијају  новчану надокнаду, а уз помоћ самосталног  синдиката покушаће да наплате своја потраживања која се односе на  заостале зараде и повезивање радног стажа.

Мало је радника који о  бившој  фабрици "Аха Мура Први Мај"  и  ономе  што  се  дешавало  у  последње  две  године, желе да говоре пред камерама.  Добијали  су , кажу, само обећања, а своја радна  места нису успели  да сачувају ни протестним шетњама и  штрајковима, нити апелима да  се спаси  једно од  најбољих текстилних  предузећа  у Србији.

"Радио сам скоро  35  година, и ја и супруга која  има око 30 година стажа, и нажалост доживели смо ово да смо остали малтене на улици без ичега", каже Драган Тошић , бивши  радник "Аха Муре Први Мај".

"Проћи  ће врло брзо та  за  нас  старије раднике  година дана. То  што примамо  материјалну  помоћ 14 хиљада није довољно, али и  без тога ћемо  да  останемо", каже Гордана Павлов, бивша  радница "Аха Мура Први Мај".

"Позивамо све  привреднике  који  могу  да  оживе  и  помогну  да  ова  фабрика  поново  заживи   и  да  се бави  конфекцијом, за  шта  је  и  саграђена", каже Новица Андрејев, бивши  радник "Аха Мура Први Мај".

Преко хиљаду бивших радника  ове фабрике доставило  је  пријаве о потраживању самосталном  синдикату - који  ће Привредном суду у Нишу предати обрађену документацију.

"Радници  имају  право на девет  минималних  зарада  из  фонда  солидарности  сразмерно  времену  проведеном  на  раду. За  тај  исти  период , радницима ће  бити  повезан и радни стаж", каже Родољуб  Ћирић,  председник  самосталног синдиката Пирот.

У самосталном  синдикату  процењују,  да би  своја  потраживања  која у просеку  износе око  190 хиљада динара, радници  могли да наплате  у  априлу следеће године.

У "Аха Мури Први Мај" у  две  производне  хале радио је  1.330  радника.  Након  стечаја у  јуну, једна приватна текстилна фирма  закупила је  халу 1  и  упослила  око  300 радника.

Првомајци  сматрају  да  је  то  добро, али  не  и  довољно,  јер  је  80 одсто њих остало без  егзистенције. И уколико  држава  и  надлежна министарства  не помогну оживљавање  ове  фабрике  на било који  начин, још  најмање  хиљаду  Пироћанаца  ће, кажу,  постати  социјани  случајеви.

РТС