Bivši radnici fabrike "Aha Mura Prvi Maj"- šta dalje?

Trenutno, preko filijale  Nacionalne službe zapošljavanja dobijaju  novčanu nadoknadu, a uz pomoć samostalnog  sindikata pokušaće da naplate svoja potraživanja koja se odnose na  zaostale zarade i povezivanje radnog staža.

Malo je radnika koji o  bivšoj  fabrici "Aha Mura Prvi Maj"  i  onome  što  se  dešavalo  u  poslednje  dve  godine, žele da govore pred kamerama.  Dobijali  su , kažu, samo obećanja, a svoja radna  mesta nisu uspeli  da sačuvaju ni protestnim šetnjama i  štrajkovima, niti apelima da  se spasi  jedno od  najboljih tekstilnih  preduzeća  u Srbiji.

"Radio sam skoro  35  godina, i ja i supruga koja  ima oko 30 godina staža, i nažalost doživeli smo ovo da smo ostali maltene na ulici bez ičega", kaže Dragan Tošić , bivši  radnik "Aha Mure Prvi Maj".

"Proći  će vrlo brzo ta  za  nas  starije radnike  godina dana. To  što primamo  materijalnu  pomoć 14 hiljada nije dovoljno, ali i  bez toga ćemo  da  ostanemo", kaže Gordana Pavlov, bivša  radnica "Aha Mura Prvi Maj".

"Pozivamo sve  privrednike  koji  mogu  da  ožive  i  pomognu  da  ova  fabrika  ponovo  zaživi   i  da  se bavi  konfekcijom, za  šta  je  i  sagrađena", kaže Novica Andrejev, bivši  radnik "Aha Mura Prvi Maj".

Preko hiljadu bivših radnika  ove fabrike dostavilo  je  prijave o potraživanju samostalnom  sindikatu - koji  će Privrednom sudu u Nišu predati obrađenu dokumentaciju.

"Radnici  imaju  pravo na devet  minimalnih  zarada  iz  fonda  solidarnosti  srazmerno  vremenu  provedenom  na  radu. Za  taj  isti  period , radnicima će  biti  povezan i radni staž", kaže Rodoljub  Ćirić,  predsednik  samostalnog sindikata Pirot.

U samostalnom  sindikatu  procenjuju,  da bi  svoja  potraživanja  koja u proseku  iznose oko  190 hiljada dinara, radnici  mogli da naplate  u  aprilu sledeće godine.

U "Aha Muri Prvi Maj" u  dve  proizvodne  hale radio je  1.330  radnika.  Nakon  stečaja u  junu, jedna privatna tekstilna firma  zakupila je  halu 1  i  uposlila  oko  300 radnika.

Prvomajci  smatraju  da  je  to  dobro, ali  ne  i  dovoljno,  jer  je  80 odsto njih ostalo bez  egzistencije. I ukoliko  država  i  nadležna ministarstva  ne pomognu oživljavanje  ove  fabrike  na bilo koji  način, još  najmanje  hiljadu  Piroćanaca  će, kažu,  postati  socijani  slučajevi.

RTS