Југ Србијe нема корист од споразума са Русијом

Слободан извоз, без царине, за готово 99 одсто производа, те неограничено тржиште и количине, нису се показали као добитна комбинација на југу Србије. Иако је Споразум о слободној трговини са Руском Федерацијом на снази дуже од једне деценије, извоз пољопривредних производа у ову земљу је симболичан и све је препуштено (не)сналажљивости проивођача, односно похлепи накупаца и свих који желе да зараде без много труда.

Штавише, активне су само компаније из ЕУ, које би хтеле да искористе неки магацин на југу Србије и препакују своје производе као робу „пореклом из Србије“...

- На папиру све лепо пише, али је у пракси мало теже објаснити зашто нисмо успели да се наметнемо као извозници хране. Конкретно, за смрзнути програм који извози моја фирма, увек се као конкуренција јавља Пољска, која не нуди квалитетнију робу. Такође, Москву су „окупирали“ представници комапнија из Западне Европе, који на лицу места уговарају посао, а и направили су трговачке марке које Руси препознају... Истовремено, јавно питам ко од нас, прерађивача, има новац да тамо отвори своје представништво - каже Света Тончић, који годишње извезе око 200.000 евра смрзнуте вишње за Русију.

Већина овдашње робе, ипак, заврши на тржишту Европске уније.

Дакле, без посредника је готово немогуће доћи до руског тржишта, али је посебан проблем то што се неретко дешава да они покупе робу и више се никада не појаве...

- Лане сам прерадио 500 тона шљива за Русе, али их је извезао посредник из Смедерева јер, наводно, „Руси пристају да раде само преко те фирме“. Штета је да „кајмак покупе“ они који уложе најмањи труд - каже Горан Цветковић, који у околини Лебана има велике засаде под шљивом и озбиљне прерађивачке капацитете.

У власотиначком селу Стајковце, ипак, задовољно трљају руке: парадајз има цену која се не памти у последњих 15 година.

- Само из мог магацина, ових дана, за Русију и Белорусију отишло је 45 камиона свежег поврћа. Не знам која је фирма посредник, што ми није ни важно јер имам принцип да роба „не мрда“ док се све не плати - каже један повртар који није само трговац, већ и гаји парадајз на више од два хектара. - Иначе, извезао сам и 20 камиона кромпира, те купус, црни лук... С обзиром на то да постоје још три магацина у којима се откупљује роба из читаве котлине, штета је што нисмо боље организовани. 

“ФРИГОНАИС“ ПА ОСТАЛИ

НАЈВЕЋИ извозник из нишког краја је предузеће „Фригонаис“, које у Русију годишње пласира смрзнуто воће за 200.000 евра. Топлички виногради извезли су робу за 150.000 евра, „Јумис“ слаткиша за 70.000, „Планинка“ из Куршумлије воду за 30.000, Земљорадничка задруга из Орљана успела је да се упише са 10.000 евра извоза парадајза. Извозили су се и свежа јабука, сува шљива, меркантилни кромпир... али у симболичним количинама.

ПИЈАЦА

ПОВЕЗАНОСТ куповне (не)моћи и већ уобичајеног мита о руском купцу највише осете домаћице, када их цене на пијаци непријатно изненаде, а продавци све објашњавају фамозним извозом...
- Руси су ми откупили 15 тона парадајза по цени од 80 динара, док на Кванташкој пијаци она износи између 50 и 60 динара. Ех, да је среће, па да дођу опет, мада је ове године поврће слабо родило - каже Радомир Станковић из Стајковца.