Који послови су најплаћенији, а где су плате најмање

Подаци Републичког завода за статистику о платама по делатностима показују који послови у Србији су највише, а који најмање плаћени.

Према тим подацима, у нашој земљи највише се зарађује у рачунарском програмирању и консултантским услугама - просечна флата у фебруару износила је 227.823, динара, што је три пута више од укупног платног просека.

Најмање плате - просечно мање од 40.000 динара, биле су у личним услужним делатностима, припремању и послуживању хране.

Званична статистика показује и да је исплативо радити у производњи кокса и деривата нафте, где се у просеку зарађује нешто више од 155.000 динара, производњи дуванских производа 110.000, као и у ваздушном саобраћају где се просечно зарађује 153.644 динара.

Платама већим од републичког просека, који је за фебруар износио 70.605 динара, могли су су похвалити и запослени у снабдевању електричном енергијом, гасом, паром где је забележен просек од 95.586.

Затим у рударству, са просечном платом од 100.706 динара, у финансијској делатности и осигурању, где је просек био 103.693 динара, у стручним, научним и техничким делатностима - 95.974 динара, али и у државној управи и обавезном социјалном осигурању са забележном просечном платом од 81.949 динара.

На листи оних који су примали мање од просека су, осим услужних делатности, и запослени у пољопривреди, шумарству и рибарству са просечних 58.045 динара, у производњи намештаја са 48.205, грађевинарству 60.234, трговини 58.123, копненом саобраћају 49.106 динара, у пословању некретнинама 64.836, образовању 66.464 динара, уметности, забави и рекреацији 58.431 динар.

Примања мања од просека, која су се кретала између 40.000 и 45.000 динара, имали су и запослени на поправци рачунара, у путничким агенцијама и тур-операторима, производњи одеће, преради дрвета.