Повећање пореза неизбежно?

  Уз помоћ ММФ-а Србија ће прегурати ову годину, међутим чини се да ће 2010. повећање ПДВ-а бити неминовно, иако се влада томе сада противи.

Више није проблем како ће се закрпити овогодишња рупа у буџету од 4,5 одсто бруто домаћег производа, већ је питање на који начин ће се догодине финансирати дефицит у државној каси који не сме да буде већи од четири одсто.

Како Политика сазнаје од једног од преговарача, Међународни монетарни фонд нема ништа против да се овогодишњи минус у буџету покрије кредитима и новцем од финансијских извора из света, јер им је важно да виде да Србија има реалних средстава.

"Међутим, 2010. година ће бити проблематична, јер многе камате од зајмова долазе на наплату и јавни дуг ће бити знатно увећан. Уз интензивну инфраструктурну изградњу то ће бити додатна мука. О томе ће се преговарати за неколико месеци, кад мисија ММФ-а поново дође у Србију. Такође, догодине мора да се рачуна и на трошак за отпремнине, јер рационализација државне управе подразумева смањење броја запослених. Вероватно ће се уз план смањења јавне потрошње размишљати и о неком повећању прихода" каже саговорник.

Према незваничним информацијама, у Министарству финансија сматрају да је повећање пореза у идућој години један од потеза које влада неће моћи да избегне.

Да је буџет за 2010. годину сада главна брига потврђују и у Канцеларији ММФ-а у Београду из које је јуче новинарима прослеђено саопштење у коме се наводи да мисија наставља са радом.

"Иако је по већем броју питања остварен напредак, генерални договор није постигнут. Међутим, разговори се настављају, нарочито када је у питању буџет за 2010. годину", наводе из Канцеларије сталног представника Богдана Лисоволика, не откривајући шта је већ договорено током преговора.

Незванично, јуче је могло да се чује како је ММФ прихватио план владе за 2010. годину, који се заснива на рационализацији Државне управе и не подразумева повећање пореза, нити смањење плата.

"Како да постигнемо већу ефикасност са мање средстава, на који начин може да се побољша функционисање система државне администрације – само су неки од елемената стратегије за смањење јавне потрошње. Она не подразумева само отказе. Истина је да тако дугорочан план у првих неколико година не може да донесе уштеде, већ трошак. Али ефекти на дугорочном нивоу су значајни", каже извор.

О 500 милиона долара које би ММФ могао да додели Србију на име буџетске подршке, што је пре два дана најавио премијер Мирко Цветковић, још се преговара. По правилу, та међународна финансијска институција додељује средства само за девизне резерве, али „због специфичне ситуације” сада постоји могућност да се њихова намена преиначи.

Министар економије Млађан Динкић оценио је јуче у Осечини да разговори са делегацијом ММФ-а „за сада теку веома добро”. Он је навео да ће „ових дана из ММФ-а бити добијено 500 милиона долара, што ће бити искоришћено за покривање дефицита у овој и наредној години”. Према његовим речима, буџет у 2010. години биће квалитетнији, јер ће се смањити непривредни трошкови, а знатна средства издвојиће се за подстицај развоја пољопривреде, капиталних инвестиција и инфраструктуре.

Иначе, Влада Србије са делегацијом из ММФ-а није разговарала о плану социјалне сигурности који је пре два дана донела а који подразумева значајне издатке за најугроженије раднике у предузећима која штрајкују. Изненађује и то што у овдашњим министарствима још не постоји прецизна рачуница колико би смиривање штрајкача могло да кошта буџет, јер се не зна на који број људи се стратегија односи.

Милијарда динара за смирење радника

Хлађење вруће јесени смиривањем штрајкача коштаће државну касу око милијарду динара, сазнајемо у Министарству финансија. Толико ће, према оквирним рачуницама, из буџета бити издвојено за повезивање радног стажа, оверу радних књижица и исплату једнократне социјалне помоћи у износу од 5.000 динара најугроженијим радницима.

"План социјалне сигурности не подразумева додатне трошкове, већ ће се исплата обавити прерасподелом постојећих средстава. Смањењем расхода, који су резултат мера које је влада донела пролетос, остварене су знатне уштеде и углавном ће се одатле користити средства за намиривање најугроженијих радника", кажу у надлежном министарству.

Тачан број људи на које се стратегија односи није познат, али према подацима синдиката свакодневно се у Србији организују штрајкови у 20-25 предузећа.

Само за оверу здравствених књижица, процена је Министарства рада, потребно је око 40 милиона динара (према стању на дан 31. март 2009. године). Новац ће се обезбедити споразумом о регулисању међусобних потраживања између Фонда за развој и Републичког завода за здравствено осигурање, односно из средстава буџетског фонда за решавање проблема проузрокованих негативним последицама светске економске кризе.

На питање како су план социјалне сигурности, као други стуб економске политике, коментарисали представници ММФ-а у Министарству финансија јуче нисмо могли да добијемо одговор. Како кажу, све што је у вези са преговорима не желе да коментаришу са новинарима док се не договоре са делегацијом из Вашингтона. Како кажу, тако само поштују договор који су на почетку преговора постигли са мисијом ММФ-а.

Према подацима надлежног министарства, укупна социјална давања ове године у буџету су износила 74 милијарде динара, док је у државној каси за 2010. годину планирано 89 милијарди динара. На тај износ ће се додати и средства преко Националне службе за запошљавање од 24 милијарди динара и новац од локалних самоуправа у износу од 32 милијарде динара.

Пажљиво задуживање

На питање новинара да ли су могуће тешкоће кад је реч о сервисирању јавног дуга земље, потпредседник владе Божидар Ђелић изјавио је после састанка са шефом мисије ММФ-а за Србију Албертом Јегером да „Србија неће запасти у тешкоће”. "Србија од 2001. године враћа у пуном износу и на одређени датум све обавезе"рекао је он и додао да је „од државног интереса” да се то и даље настави. Ђелић је оценио да је важно да се земља веома пажљиво задужује, јер у поређењу са другим државама има релативно низак ниво јавног дуга према БДП-у.