Да ли је домаћа пшеница скупа

Буџет више приходује од ратарства него што као подстицај издваја: Овогодишња пшеница јефтинија него лане

Тврдње да је цена пшенице у Србији већа него у окружењу врло су дискутабилне, и то из неколико разлога - каже за Данас професор Миладин Шеварлић, председник Друштва аграрних економиста Србије.

Први разлог је нереални курс динара према евру. У неким суседним земљама, наиме, цена пшенице обрачунава се према паритету њихове домицилне валуте и евра, а онда се та вредност у еврима код нас претвара у динаре по вишем, односно тзв "стабилном" курсу. Највећи део домаћих економиста слаже се да је садашњи однос динара и евра нереалан и да се вештачки одржава, "допинговањем" парама из приватизације и иностраним кредитима. Када би курс евра код нас био на нивоу од 120 динара, онда би садашња цена пшенице од 16 динара по килограму прерачуната у евре била нижа него у окружењу (нешто више од 13,3 евроценти ) независно од стварних односа понуде и потражње.

- Ако је садашња цена хлебног жита у Србији од 16 динара превисока, поставља се питање због чега су пре два месеца ти исти трговци пшеницу "на зелено" плаћали 17 динара. Уз то, на цену пшенице у Мађарској од 13,80 динара по килограму треба додати још три динара додатних субвенција, имајући у виду да наши произвођачи добијају 125 евра по хектару, а њихове мађарске колеге 325 евра. Разлика је, дакле, 200 евра, односно око 16.000 динара по хектару. Ако ту суму поделимо са претпостављеним просечним приносом од пет тона по хектару, добијамо тих нешто више од три динара разлике. Поменутих 13,80 динара и ова разлика од три динара дају 16,80 динара по килограму, што је виша цена од оне која тренутно важи на Продуктној берзи у Новом Саду - сматра Шеварлић.

Према његовим речима наши млинари и пекари не могу из иностранства набавити пшеницу која би била јефтинија од домаће, јер се цена увозне пшенице увећава за износ трошкова везаних за ту трансакцију, што је чини неконкурентном. Имајући у виду изневерена очекивања наших фармера везана за овогодишњи откуп пшенице, врло је вероватно да ћемо у јесењој сетви имати још мање површине под овом културом. Уз садашњу релативно ниску откупну цену пшенице, на мањи обим сетве негативно ће утицати и очекивани раст цене дизела и већ најављени скок цена минералних ђубрива.

Наш саговорник подсећа да је пре увођења садашњег пореза на додату вредност постојао порез на промет, који нису плаћали примарни пољопривредни произвођачи, већ само купци. Сада фармери код набавке свих инпута који се користе у производњи плаћају ПДВ једнак приближно петини вредности тих роба, што изискује огромне трошкове и у крајњем повећава цене пољопривредних производа. Код набавке дизела на све то треба додати и акцизу, па иако се регресира набавка 60 литара дизела по хектару, то није довољно ни за трећину потребних количина горива у пољопривредним радовима.

- Све то значи да држава сада мање даје пољопривреди него што од ње узима. Србија има око 4,2 милиона хектара обрадивог земљишта. Ако узмемо да је за набавку средстава за заштиту потребно потрошити просечно четири хиљаде динара по хектару (за заштиту жита, поврћа, воћака, ...), око 400 килограма ђубрива по цени од 32 динара по килограму (12.800 динара), 200 литара дизела по цени од 98,40 динара по литру (19.680 динара), да је просечна годишња вредност механизације која се користи у пољопривредној производњи 200 евра по хектару (16.000 динара ) и све то помножимо са наведених 4,2 милиона хектара, добијамо суму од 220,4 милијарде динара. Од ње држава на име ПДВ добија 39,7 милијарди динара, што је два пута већи износ од укупних субвенција које пољопривредници добијају из аграрног буџета - истиче Шеварлић.