Добри приноси малина за повратак на село

Са децом, која долазе из града да му помажу, и радницима које ангажује у сезони, Драган Ристић одржава малињаке на 3,5 хектара површине.

Малинарством се бави 32 године, ове саднице на 1.050 метара надморске висине засадио је пре две године.

"Зато што је локација, по мом искуству, била атрактивна за подизање засада, зато што сам одвојен од других малињака, по питању вирозе, болести", каже Драган.

Малина, кажу, најбоље успева на око 800 метара надморске висине. Село Мањак планинско је, 47,5 хектара је под малинама. Проблем је пут. Кретање кроз село и до малињака могуће је само теренским возилом. Недостаје и хладњача за складиштење малина.

"Имамо обећања и од републике и од општине да ће урадити овај главни пут од Џепа до Мањака, до школе. Имали би још повратника у село, као што имамо и сада. Имамо доста људи који су се вратили из Лесковца, Владичиног Хана, па и Београда да би радили. Економска ситуација је таква да немамо други излаз осим да се бавимо пољопривредом", каже председник Месне заједнице Љубиша Станијановић.

У селу живи око 400 мештана. Скоро сви живе од малина.

"Исплати се, може да се заради. Два месеца траје берба, није напорно. Радимо од ујутру до седам увече", кажу берачи малине.

"Мој апел младим људима, младим произвођачима је да крену што више са већим парцелама, са бољим засадима, бољим садним материјалом, и надам се да ће да имају добре резултате", додаје Драган Ристић.

Пре месец дана формирано је удружење малинара Црвени дукат Мањак. Циљ им је да у наредном периоду заједно пласирају робу, и да тако удружени набаве и хладњачу.