Dobri prinosi malina za povratak na selo

Sa decom, koja dolaze iz grada da mu pomažu, i radnicima koje angažuje u sezoni, Dragan Ristić održava malinjake na 3,5 hektara površine.

Malinarstvom se bavi 32 godine, ove sadnice na 1.050 metara nadmorske visine zasadio je pre dve godine.

"Zato što je lokacija, po mom iskustvu, bila atraktivna za podizanje zasada, zato što sam odvojen od drugih malinjaka, po pitanju viroze, bolesti", kaže Dragan.

Malina, kažu, najbolje uspeva na oko 800 metara nadmorske visine. Selo Manjak planinsko je, 47,5 hektara je pod malinama. Problem je put. Kretanje kroz selo i do malinjaka moguće je samo terenskim vozilom. Nedostaje i hladnjača za skladištenje malina.

"Imamo obećanja i od republike i od opštine da će uraditi ovaj glavni put od Džepa do Manjaka, do škole. Imali bi još povratnika u selo, kao što imamo i sada. Imamo dosta ljudi koji su se vratili iz Leskovca, Vladičinog Hana, pa i Beograda da bi radili. Ekonomska situacija je takva da nemamo drugi izlaz osim da se bavimo poljoprivredom", kaže predsednik Mesne zajednice Ljubiša Stanijanović.

U selu živi oko 400 meštana. Skoro svi žive od malina.

"Isplati se, može da se zaradi. Dva meseca traje berba, nije naporno. Radimo od ujutru do sedam uveče", kažu berači maline.

"Moj apel mladim ljudima, mladim proizvođačima je da krenu što više sa većim parcelama, sa boljim zasadima, boljim sadnim materijalom, i nadam se da će da imaju dobre rezultate", dodaje Dragan Ristić.

Pre mesec dana formirano je udruženje malinara Crveni dukat Manjak. Cilj im je da u narednom periodu zajedno plasiraju robu, i da tako udruženi nabave i hladnjaču.