Јефтини млечни производи из Европе затварају мале млекаре

Заправо, наша производња увелико је угрожена јер нам, како кажу упућени у тржишне токове, већ стижу јефтини млечни производи из ЕУ. С обзиром на то да је реч о нефер утакмици, све иде на штету домаћих произвођача.

Председник Удружења сточара општине Алексинац Срба Трифуновић потврђује да ће због неадекватне аграрне политике коју воде Влада Србије и Министарство пољопривреде највише штете претрпети мали произвођачи, чији ће опстанак бити доведен у питање, али ће проблем да остану рентабилне имати и велике фарме, јер су неке млекаре већ снизиле цену млека у откупу. Ништа оптимистичније нису ни најаве из ресорног министарства о смањењу премија за млеко, које ни до сада нису биле исплаћиване редовно.

- Ја гледам да одржим производњу, јер Европска унија и жели да се смањи производња. Вероватно ће мањи произвођачи пући, јер и сада цена млека њима не одговара. Стране млекаре ће у почетку можда имати јефтиније производе од нас, али чим буду направили монопол, држаће високе цене, а народ ће плаћати њихове производе неиспитаног квалитета и порекла. Ми смо донели закон о забрани производње генетски модификованих производа, а то у Европи није забрањено. Значи, ми ћемо увозити храну која је пореклом од генетски модификованих организама.

С друге стране, власник млекаре „ДИС“ из Ражња Славиша Тодоровић сматра да се на најезду млечних производа из увоза може одговорити једино још јефтинијом производњом, која подразумева гајење стоке у испусту, квалитетну силажу, сенажу и већи број грла.

- Сви морамо да схватимо да је утакмица одавно почела. Тржиште је отворено и сви ми, и млекаре и примарни произвођачи морамо да се адаптирамо јер су у оптицају велики играчи. Морамо на сваки могући начин да покушамо да ту производну цену сировог млека спустимо. Гарантујем, пошто сам обилазио и фарме по Швајцарској и Аустрији, они који чувају по неколико животиња, више као хоби него као производњу, неће моћи то да раде и даље, односно неће им бити рентабилно. Порука за све који желе да се овим професионално баве јесте да морају да повећају број грла и да смање импуте који утичу на цену сировог млека.

Тодоровић се слаже да ће наше тржиште бити све изложеније јефтиним сировинама, које су слабијег квалитета од свеже откупљеног млека, али су производи од њих приступачнији џепу потрошача. Таквих примера већ има у земљама у окружењу попут Бугарске или Мађарске, а локалним фармерима је преостало само да се баве производњом која није у интересу увозника.

- Извоз према Русији, који је стао, условљава да се веће количине млека на западу прерађују у млечне производе који су трајни, а држава дотира произвођаче и помаже им да то извезу тамо где је могуће. Ја сам добио два мејла из амбасада Немачке и Пољске са понудама о сарадњи са њиховим млекарама, да заједно наставимо извоз према Русији. Ја то нисам прихватио, јер сам се определио за наше тржиште, али они траже разне начине да изађу из кризе. Наши произвођачи њих не интересују, већ само наши потрошачи – поручује Тодоровић.

Производњом млека у Србији се бави око 400.000 од постојећих 631.000 породичних газдинстава.