Лоша година за паприку – хоћемо ли остати без ајвара

Пет паприка килограм. Растко их први пут сади. На њиви коју је закупио у селу Трњану подигао је два пластеника. У њима 5.000 корена ајварке. Уз велики рад, примену агротехнике и савете стручњака, очекује 10 тона рода. Бере је сваког дана и одвози у задругу и маркете.

"Од јутра до мрака ми смо ту и стварно што се тиче труда и мука је велика, али ето на крају све се то исплати", каже Растко Стаменковић, произвођач из Лесковца.

Сам је произвео и расад од семена домаће сорте, куртовке.

"Доста се разликује од данашњих хибрида. Има танку дршку, пљосната је, има два лица, савршена је за ајвар, има доста суве материје", објашњава Стаменковић.

Када је година рекордна за кукуруз, лоша је за паприку на отвореном. Још се није зацрвенела. Воли сунце, а када јој је топлота највише била потребна, често је падала киша. На неким местима, био је град.

"Прошле године са ове парцеле смо скинули 25 тона прве класе паприке ајваруше. Ове године приноси ће бити изузетно лошији" наводи Ненад Здравковић, произвођач из Навалина.

У лесковачком крају само 20 одсто повртара гаји ајварку у пластеницима. Први род има и већу цену.

"У пластеницима је род задовољавајући, док је на отвореном пољу три пута мањи род. Ове године очекујемо цену од 100 до 120 динара на велико", истиче Иван Стојановић, произвођач из Бошњаца.

"У протеклих 15 дана продао сам негде око 500 килограма паприке ајварке. Купују људи што одавде из околине што из Србије", додаје Бојан Тасић, произвођач из Мале Биљанице.

На 2.100 хектара у Јабланичком округу годишње се произведе око 60.000 тона паприке. Трећина је ајварка. Протеклих неколико година највише се извозила у Црну Гору и Хрватску. Због лоших временских услова неки ће, кажу, ове године остати плитких џепова, а неки без ајвара.