Србија на кинеском Путу свиле: Директне инвестиције или кредити?

Истовремено, из Пекинга долазе вести да су потписани меморандуми и протоколи о сарадњи са кинеским партнерима о улагањима у инфраструктурне и образовне пројекте у Србији, за које је уочи Форума потпредседница владе Зорана Михајловић изјавила да су вредни 3,2 милијарде евра.

Из начина на који власт и већина медија презентују кинеске финансијске активности, стиче се утисак да је реч о директним инвестицијама, иако се већим делом заправо ради о кредитима за инфраструктурне коридоре којима Кина, у склопу пројекта "Пут свиле", лакше долази до европског тржишта.

Да је реч о кредитима, јавност сазнаје тек кад дође до склапања послова као што је то било прошле године када је министарка Михајловић потписала комерцијални уговор за изградњу прве деонице брзе пруге Београд- Будимпешта, у дужини од 30 километара, вредан 319 милиона евра.

Овај уговор чека одобрење од Европске комисије јер је склапање послова директним, односно политичким, договорима подложно провери у процесу придруживања Европској унији. На питање да ли очекује позитиван став европске владе за послове с Кином, премијер Вучић је у Пекингу избегао јасан одговор: “Видите како они који су се залагали за либерализам и тржиште, беже од либерализма и тржишта када дође јачи играч, неко снажнији и када дође неко ко је у стању да направи овакво чудо". Док Европа и Кина бију своје битке, ми остајемо у сенци, препуштени медијским представама кинеских улагања.

Повлашћена улога Кине у финансирању пројеката отвара питање транспарентности, а самим тим и могућности корупције када је, као у овом случају, велики новац у питању. Неоспорно је да путна, али и сва остала инфраструктура у Србији вапи за модернизацијом и да је сваки новоизграђени километар вишеструко значајан за економију земље. Не мање важно је да се Србија нашла на новом Путу свиле, за који су Кинези, према неким проценама, издвојили биллион евра. Оно што је спорно је мањак информација о каквим је тачно ангажманима реч, под којим су условима склопљени и колико ће они у крајњем исходу коштати грађане Србије.

Једина већа директна кинеска инвестиција у Србији за сада је Хестилова куповина Железаре Смедерево по цени од 46 милиона евра, уз пројекцију да ће укупна улагања у ову компанију бити најмање 300 милиона евра.

И док Кина финансира пројекте од Европе до Азије са амбицијом да обнови „пут свиле“ и тако поморски и копнено повеже два континета следећи древне трговачке руте чиме су ударени темељи највећем економском подухвату данашњег света, нама остаје питање да ли се кинески зајмови Србији намерно или из незнања представљају као инвестиције.

insajder.net