Srbija na kineskom Putu svile: Direktne investicije ili krediti?

Istovremeno, iz Pekinga dolaze vesti da su potpisani memorandumi i protokoli o saradnji sa kineskim partnerima o ulaganjima u infrastrukturne i obrazovne projekte u Srbiji, za koje je uoči Foruma potpredsednica vlade Zorana Mihajlović izjavila da su vredni 3,2 milijarde evra.

Iz načina na koji vlast i većina medija prezentuju kineske finansijske aktivnosti, stiče se utisak da je reč o direktnim investicijama, iako se većim delom zapravo radi o kreditima za infrastrukturne koridore kojima Kina, u sklopu projekta "Put svile", lakše dolazi do evropskog tržišta.

Da je reč o kreditima, javnost saznaje tek kad dođe do sklapanja poslova kao što je to bilo prošle godine kada je ministarka Mihajlović potpisala komercijalni ugovor za izgradnju prve deonice brze pruge Beograd- Budimpešta, u dužini od 30 kilometara, vredan 319 miliona evra.

Ovaj ugovor čeka odobrenje od Evropske komisije jer je sklapanje poslova direktnim, odnosno političkim, dogovorima podložno proveri u procesu pridruživanja Evropskoj uniji. Na pitanje da li očekuje pozitivan stav evropske vlade za poslove s Kinom, premijer Vučić je u Pekingu izbegao jasan odgovor: “Vidite kako oni koji su se zalagali za liberalizam i tržište, beže od liberalizma i tržišta kada dođe jači igrač, neko snažniji i kada dođe neko ko je u stanju da napravi ovakvo čudo". Dok Evropa i Kina biju svoje bitke, mi ostajemo u senci, prepušteni medijskim predstavama kineskih ulaganja.

Povlašćena uloga Kine u finansiranju projekata otvara pitanje transparentnosti, a samim tim i mogućnosti korupcije kada je, kao u ovom slučaju, veliki novac u pitanju. Neosporno je da putna, ali i sva ostala infrastruktura u Srbiji vapi za modernizacijom i da je svaki novoizgrađeni kilometar višestruko značajan za ekonomiju zemlje. Ne manje važno je da se Srbija našla na novom Putu svile, za koji su Kinezi, prema nekim procenama, izdvojili billion evra. Ono što je sporno je manjak informacija o kakvim je tačno angažmanima reč, pod kojim su uslovima sklopljeni i koliko će oni u krajnjem ishodu koštati građane Srbije.

Jedina veća direktna kineska investicija u Srbiji za sada je Hestilova kupovina Železare Smederevo po ceni od 46 miliona evra, uz projekciju da će ukupna ulaganja u ovu kompaniju biti najmanje 300 miliona evra.

I dok Kina finansira projekte od Evrope do Azije sa ambicijom da obnovi „put svile“ i tako pomorski i kopneno poveže dva kontineta sledeći drevne trgovačke rute čime su udareni temelji najvećem ekonomskom poduhvatu današnjeg sveta, nama ostaje pitanje da li se kineski zajmovi Srbiji namerno ili iz neznanja predstavljaju kao investicije.

insajder.net