Субвенције по политичкој мери - Омиљени рецепт свих влада

Привредници плаћају порез који држава касније улаже у њихову нелојалну конкуренцију, иронично је, својевремено, привредник Милан Кнежевић објашњавао бесмисао субвенционисања по радном месту које држава спроводи као главну економску меру привлачења инвестиција последњих чак 12 година.

И упркос честим критикама привредника, нарочито домаћих, али и економиста, да ово не може бити замена за недостатке у привредном амбијенту, недовољно атрактивном за инвестирање, економску меру коју је, из политичких разлога, патентирао још 2006. Млађан Динкић, политичари су критиковали само док су у опозицији.

Властима је, међутим, ова мера била главно оруђе у намери да бирачима прикажу успех своје економске политике, а правдана је како чињеницом да се примењује у свим конкурентским, околним економијама, тако и никада неанализираним и тешко проверљивим подацима о њеној немерљивој добробити.

- Србија политиком субвенција ослобађа стране инвеститоре плаћања разних такса и пореза, па тако скромно учешће пореза на добит корпорација углавном попуњавају гиганти попут НИС-а и Телекома, који нису у програму субвенција. Држави тако остаје да тај новац надокнади на другој страни, а најлакше је захватити кроз акцизе на дуван и енергенте, па испада да су возачи и пушачи водећи "донатори" буџета. Док акцизе на дуван имају своју сврху и оправданост, скупи енергети представљају додатни терет, како привреди, тако и грађанству, каже финансијски аналитичар Александар Гвозден за портал Јужна Србија Инфо.

А заправо, иза краткорочне политичке користи и сталне потребе да се бирачима, честим пресецањем свечаних врпци, приказује како инвеститори хрле у Србију, крила се у ствари, чињеница да је Србија земља у којој се нуде различите повластице и јефтина радна снага, која ће за 250 или 300 евра пристајати да у мемљивим и неадекватно опремљеним производним фабричким халама, производи каблове и ауто-делове и шије одећу и обућу за најпознатије и вртоглаво скупе иностране модне брендове.

Док су земље Европске уније помагале и помажу новцем пореских обвезника сопствену пољопривреду и оне индустријске гране које не могу издржати сурову тржишну утакмицу, Србија политиком субвенционисања по радном месту, већ више од једне деценије, без јасних критеријума начињених у складу са стратегијом развоја, сопственој индустрији производи конкуренцију.

Зато и не треба да чуди то што се и у буџету за наредну годину планирају још издашније повластице за инвеститоре, за 2, 5 милијарди динара веће него што су биле планиране овогодишњим државним рачуном.

Уз констатацију да ова врста буџетске подршке расте, Фискални савет у својој анализи буџета за 2019. наводи и чињеницу да су оне опет „недовољно транспарентно представљене у буџету, односно да нема списка коме се и колико новца даје“.

Управо та чињеница остављала је, свих ових година, домаћим политичарима могућност да одлуке о субвенцијама доносе „испод жита“, дискреционо и недовољно транспарентно, не марећи за чињеницу да тиме привилегују једне науштрб других учесника на тржишту.

Опширније о овој теми можете прочитати на порталу недељника НИН.