Отворено протестно писмо због правне и политичке тортуре алексиначке власти

Нисам имао намеру да се оглашавам овим поводом. Пре свега, јер не желим да се бавим глупостима. Можда би неко рекао "имам паметнија посла", али овде се стварно радило о глупостима. Такође, не верујем да су све остале проблеме решили, па је ово сада највећи. Можда бих и огласио након 2 године дописом СО, јер је њима толико и требало да ми одговоре на захтев.

Међутим, након Решења комуналног испектора, у коме је рок извршења "Одмах" (?!) и у коме прети извршењем о мом трошку, морао сам да одреагујем.

Наиме, пре нешто више од две године - децембра 2012. Грујица Вељковић, председник СО, ми је послао допис у коме мо обавештава да сам дужан да тражим сагласност за употребу имена општине. На то сам одговорио захтевима за добијање сагласности, али и затражио да Скуптшина општине издвоји одређена средства за финансирање, као што то ради када су други медију у питању. Као противмеру, моја агенција би регистровала јавно гласило и запослила пар новинара. Дакле, може се рећи да је то својеврсни захтев инвеститора.

На одговор сам чекао 2 године. И добио сам одговор на само један захтев. По ком принципу општински руководиоци бирају када ће неком одговорити и на који захтев никоме није јасно. На овај начин, шаље се лоша порука потенцијалним инвеститорима. Већина инвеститора би урадила као и ја - одустали су од улагања.

Да ствар буде чуднија на ове захтеве је одговорило Општинско веће и одбило оба ова захтева. Иако то није било њима упућено, нити постоји надлежност. они су одговорили и то у форми коначног акта. Наравно, нисам желео да се мачујем са ветрењачама и покренуо сам поступак за отуђење сајта и домена, дефинитивно одустао од формирања локалног јавног гласила. Слично сам урадио и са другим доменима које сам имао. Портал Јужна Србија Инфо је пребачен удружењу грађана из Ниша на даље управљање, остале домене нисам продужавао. Неки су истекли, на некима су кратко живели неки сајтови, мислим да тренутно ни један не ради. Алексинац.Нет је остао у животу захваљујући подршци из иностранства.

Стварно сам имао жељу да се обратим СО након 2 године, јер је и њима потребно толико, да бих их обавестио да мене та њихова одлука више не тангира.

Након тога стиже и, дуго чекана, селективна, одлука Скупштине општине. Из те одлуке сазнајем да је у међувремену донет и Правилник који утврђује ову област. Схватам да је мој захтев ретроактивно обрађен. Доношењем 2 одлуке у истом поступку 2 органа и доношењем правилника извршена је одређена врста правне тортуре. О политичким мотивима доношења овакве одлуке, не бих на овом месту, иначе бих морао да псујем. Ипак, боље сам васпитан, па не бих да се спуштам на њихов ниво. Оно што је још чудније јесте доношење супротних одлука када се ради о сличним стварима. Образложење оваквих одлука нисам добио, али очигледно да нису у сагласности са чланом 6 Закона о јавном информисању и медијима, јер нико не може имати монопол над оснивањем медија.

Међутим, ту се тортура не завршава, јер је неко наложио комуналном инспектору да поведе поступак забране. Ту тек настаља правно насиље. Морао сам да уложим приговор због ненадлежности, погрешно утврђеног чињеничног стања и повреде прописа.

Најпре, Законом о комуналним делатностима овај предмет не спада у комуналне делатности. Није ми достављен Записник о утврђеном чињеничном стању, иако то поменути Закон налаже. Волео бих да у том записнику видим како ле утврђено власништво над сајтом, чиме се дефинише „назив сајта“ у техничком и правном погледу. Затим, није јасно којим актом Комунални инспектор, Скупштина општине или Општинско веће има надлежност над међународним TLD. То је као када би вам неко забранио да отворите фирму у САД, Немачкој или било где у свету. Рок у Решењу „Одмах“ је нејасан. Наиме, свака радња има свој период извршења. Урадити нешто "одмах" у лескичком смислу је ствар договора, у правном смислу спада у тортуту.

Поднео сам приговор, а нисам изјавио жалбу, зато што оспоравам квази другостепеност поступка. Општинско веће не може бити другостепени орган у овом поступку, јер је својим актом - Закључак број II/01 011-159 од 25.12.2012. показало свој интерес у овом поступку. Народски речено - Кадија те тужи, Кадија ти суди. Да ли сам већ употребио термине "правно насиље" или тортура?

Надам се да Комунални инспектор одговори потврдно на овај приговор и не наседне на притиске који се врше од појединаца из врха власти, који на сваки начин желе да примене своју вољу, не водећи рачуна о поштовању законских прописа. Од њих смо на то и навикли, а грађани општине то скупо плаћају, кроз милионске износе који се одвајају из буџета за разне одштете.

Од почетка поступка сам упозоравао на правну надлежност, у првом захтеву то и пише. Да ли је општинска власт јача од правне регулативе, видећемо у наредном периоду, јер не очекујем да престану да ми шаљу разне дописе, зову телефоном. Након сваког њиховог контакта није ми добро 2 дана.

На крају, не спорим надлежност општине над употребом имена, али прописи постоје да се поштују са обе стране, зар не?