Свака друга фирма могла би да запосли нове раднике

Из закона би требало избацити процедуре које оптерећују привреду, а не утичу на заштиту права радника, кажу у Националној алијанси за локални економски развој.

Из података добијених на узорку од 250 послодаваца може се видети да је 19 одсто испитаника потврдило да би сигурно ангажовали нове раднике, а још 27 одсто одговорило је да би то могло да се догоди и код њих.

Послодаваца који су сигурни да их нови закон не би подстакао на отварање нових радних места је осам одсто. Ту је и 32 одсто оних који вероватно не би додатно запошљавали.

Када је реч о запошљавању на одређено, 51 одсто послодаваца тврди да не користе ту опцију. Остали у већини случајева то чине због провере знања радника (59 одсто) и сезонских послова (26 одсто).

Само девет одсто наводи да то чини због лакше процедуре отпуштања.

Испитаници који су имали проблем при отпуштању стално запослених радника, јер су их суд и инспекција враћали на посао (иако послодавац сматра да су оправдано добили отказ), у три четвртине случајева за то криве лоша законска решења, а преостали тврде да су лоше радили инспекција и суд.

Новим законом о раду требало би пре свега променити начин обрачуна отпремнина како би се исплаћивале само за период проведен код последњег послодавца.

Неопходно је, такође, ограничити проширено дејство колективног уговора, укинути обавезу послодавцима да на истим радним местима морају да исплаћују исту зараду, јер то дестимулативно утиче на запослене.

Требало би избећи двојако тумачење одредбе о увећању зараде по основу ноћног и сменског рада, променити критеријуме за обрачун минималне зараде, продужити трајање уговора на одређено време, увести дисциплинске мере и друго.

Председник Савета за правне реформе НАЛЕД-а и менаџер корпоративних послова у компанији "Coca-Cola HBC", Милош Благојевић, каже да је у новом закону о раду потребно изменити административне процедуре које оптерећују привреду, а не утичу на заштиту права запослених.
"Примера ради, већим компанијама пуно би значило да се у закону измени концепт Правилника о систематизацији послова. Тај документ мора да садржи податке о свим организационим јединицама, броју радника у њима и врсти радних места", рекао је он.

Због честих промена опреме, алата, производних линија и ИТ опреме, неопходне су обуке и нови људи, а самим тим неопходно је и често мењати правилник, наводи Благојевић и додаје да би требало прописати усклађивање правилника на шест месеци, а да се изостави обавеза навођења броја радника.

Пример непотребне процедуре је и обавеза да се Уговор о раду оверава печатом, што је пракса коју су напустиле не само чланице Европске уније већ и земље региона. Уместо тога било би довољно да се уговор оверава код нотара.

Такође, уговор о раду бирократски је оптерећен захтевом да мора да садржи елементе на основу којих се вреднују резултати рада запосленог, саопштио је НАЛЕД.