Били су сви исти – Сада су најгори

Демократске слободе у Србији толико су велике, да би за нас и анархија била диктатура.

Политичар на власти или у опозицији слободно може да издаје националне интересе, слободно пљачка државу и народ, слободно може да не држи дату реч. Грађани Србије могу слободно да гладују, раде без плате и слободно трпе понижавања.

Демократски и слободни су и избори. Грађани могу слободно да гласају, али не могу да бирају јер су 20 година исти кандидати. На жалост 3 милиона грађана не користи право гласа читаву деценију, уз образложење ''Сви су исти, кога да гласамо?''. Чињеница је да су све партије кадровски биле јаче у оснивању, а да су негативном селекцијом, сарадњом са криминалцима и најездом прелетача, падале с власти и бориле се само за голи цензус. Криминално и коруптивно деловање политичара на власти је некажњиво из два разлога: први је што опзиција ћути јер су и они то радили док су били власт; други је што нас је наша политичка елита вратила 200 година уназад, када се владало на исти начин. Господар Милош клањао се Турцима, а Обор кнезови њему. Господар Вучић клања се Американцима, а Обор кнезови њему. Господари апсолутисти,а Обор кнезови ауторитарци, радо плаћају намете јер и њима остане од харача у њиховој нахији. Исти су били за време Господара Милошевића и Господара Ђинђића. Карактеристично је и то да су Обор кнезови први издали своје господаре.

Црвени кнезови опљачкаше народ: старом девизном штедњом, инфлацијом, шверцом, сивом економијом. Жути кнезови: криминалном приватизацијом  предузећа, а пустошењем јавних. Након 200 година у Србији Обор кнезови посташе богати као крезови.

Трагедија Ниша препуна је Обор кнезова чије је богаћење произвело беду Нишлија. Господар Милошевић у Нишу имао је Милета Илића. Друг Миле је са Бата Банетом и ''Мак интернационалом'' задужио ЈП ''Тржницу'' за локале на Тврђавској пијаци. Наиме, Тржница је платила 3,5 милиона марака, а они изградише локале. Децембра 2016. истиче 20 година од почетка овог капиталног пројекта, када ће Тржница коначно почети да наплаћује кирију јер је то до сада радила друга страна.

Господар Милошевић је касније најурио друга Милета, али не због зулума у Нишу већ због крађе гласова и Брзог Гонзалеса. Док су остали крали гласове на оловку, Миле и Бата Бане украдоше целу гласачку кутију. Нема црне гласачке кутије, нема доказа, а нема и ''финог пекара коме фашисти разбише пекару'', али друг Миле и даље јаше. У Тржницу дође Обор кнез Банана и Господару Вуку од пазара предузећа даде 250.000 марака за снимање филма ''Нож''. Банана својој раји из СПО-а преко Центра за социјални рад подели милион марака на име материјалног обезбеђења и материјалне помоћи. Жути кнезови направише предузеће ''Обједињена наплата'' не да би Нишлије лакше плаћале рачуне већ да би узели још пара градским предузећима и запослили 50 својих чланова. Живковић и Аца Шапа специјализовали су се за крчмење градске имовине и градско грађевинског земљишта. Просторије странке добише на 99 година, а Комерцијална банка финансирала је изведене радове. Надвожњак на аутопуту између Врежине и Матејевца стоји као крајпуташ 20 година јер је ова дружина дозволила пријатељу да подигне фирму насред надвожњака. Данак убран од приватизације ДИН-а остаде им као најслађе и најлакше зарађени динар. Живковићу се толико усладило да је касније као председник тендерске комисије продао и зграду ЦК Миодрагу Костићу, учитељу и водичу кроз шуму великих финансијских превара државе.

Туњави само на први поглед, бледи кнезови ДСС-а Лапчевић и Миљан угледаше се на претходнике и направише ''Паркинг сервис''. Наравно, не да би Нишлије решиле проблем паркирања, већ да би запослили 55 чланова ДСС-а, финансирали странку и избор за личност године на локалним ТВ станицама. Умешаност у изградњу Меркатора можда ће доказати Словенци јер је у Нишу слободарска тековина крчмити градско грађевинско земљиште. Како су кадије Бошко Ристић и Данило Николић стезале повез правди да очи остану везане, Војкан Митровић председник Трговинског суда да правдин кантар увек претеже на страну лихвара а не града, начелници полицијске управе да правди мач остане туп, прославише 20 година слободне пљачке. Дакле сви су били исти и сви су служећи господара повећали свој спахилук, њима благостање, а Нишлијама беда.

До 6.маја 2012.године преко 7.000 Нишлија учлани се у СНС, да се бори против ових што су сви исти, прљави, а не чисти.  На жалост, оснивачи и искрени чланови странке постадоше сметња савршеном систему пропадања. Наиме, оставши без својих господара ови обор кнезови Господар Вучићу уз дарове и откуп грехова увалише Зорана Перишића за градоначелника. Своје најгоре кадрове као прелетаче послаше Перишићу, а он их прими као појачање. Уз таква ''појачања у прелазном року'' у странци напредују чувари лика и дела Господара, удворице, климоглавци, амбициозни муфљузи. Међутим, како су ови припадници ''ЧУКАМ'' елите тек приправници у пљачкању народа, аванзују кметови којима се звецкало букагијама и спремало одело за тамницу! Способни да рају пљачкају, а Господара у злато окивају, Динкић, Горан Весић и Синиша Мали су за Вучића исто што и Данило Николић и Граде Паша за Перишића. Једино се разликују у раду са непристојно богатим газдама  у Србији (мада непристојно богате су само порно звезде, а ко се обогатио притвзаконито је лопов). Вучић је најпре хапсио газда Мишковића, а касније с њим трговао и договарао његову слободу. Перишић је најпре трговао и плаћао нишким газдама њихове шкарт работе, а сада би да мења уговоре штетне за град и њихову слободу. Како је Ниш највећа и најсиромашнија касаба у Србији, не чуди што су све буне против дахија почињале баш из Ниша. Незадовољно чланство СНС-а у Нишу спречило је одржавање последња два градска одбора, представници ''ЧУКАМ'' елите повукоше се у просторије ОО Палилула. У страху су помишљали да позову и полицију да их спаси од свог чланства.

Март месец  је увек био кобан за господаре у Србији, чека се још да се из изгнанства јави Кара Николић и објави рат Турцима