Bili su svi isti – Sada su najgori

Demokratske slobode u Srbiji toliko su velike, da bi za nas i anarhija bila diktatura.

Političar na vlasti ili u opoziciji slobodno može da izdaje nacionalne interese, slobodno pljačka državu i narod, slobodno može da ne drži datu reč. Građani Srbije mogu slobodno da gladuju, rade bez plate i slobodno trpe ponižavanja.

Demokratski i slobodni su i izbori. Građani mogu slobodno da glasaju, ali ne mogu da biraju jer su 20 godina isti kandidati. Na žalost 3 miliona građana ne koristi pravo glasa čitavu deceniju, uz obrazloženje ''Svi su isti, koga da glasamo?''. Činjenica je da su sve partije kadrovski bile jače u osnivanju, a da su negativnom selekcijom, saradnjom sa kriminalcima i najezdom preletača, padale s vlasti i borile se samo za goli cenzus. Kriminalno i koruptivno delovanje političara na vlasti je nekažnjivo iz dva razloga: prvi je što opzicija ćuti jer su i oni to radili dok su bili vlast; drugi je što nas je naša politička elita vratila 200 godina unazad, kada se vladalo na isti način. Gospodar Miloš klanjao se Turcima, a Obor knezovi njemu. Gospodar Vučić klanja se Amerikancima, a Obor knezovi njemu. Gospodari apsolutisti,a Obor knezovi autoritarci, rado plaćaju namete jer i njima ostane od harača u njihovoj nahiji. Isti su bili za vreme Gospodara Miloševića i Gospodara Đinđića. Karakteristično je i to da su Obor knezovi prvi izdali svoje gospodare.

Crveni knezovi opljačkaše narod: starom deviznom štednjom, inflacijom, švercom, sivom ekonomijom. Žuti knezovi: kriminalnom privatizacijom  preduzeća, a pustošenjem javnih. Nakon 200 godina u Srbiji Obor knezovi postaše bogati kao krezovi.

Tragedija Niša prepuna je Obor knezova čije je bogaćenje proizvelo bedu Nišlija. Gospodar Milošević u Nišu imao je Mileta Ilića. Drug Mile je sa Bata Banetom i ''Mak internacionalom'' zadužio JP ''Tržnicu'' za lokale na Tvrđavskoj pijaci. Naime, Tržnica je platila 3,5 miliona maraka, a oni izgradiše lokale. Decembra 2016. ističe 20 godina od početka ovog kapitalnog projekta, kada će Tržnica konačno početi da naplaćuje kiriju jer je to do sada radila druga strana.

Gospodar Milošević je kasnije najurio druga Mileta, ali ne zbog zuluma u Nišu već zbog krađe glasova i Brzog Gonzalesa. Dok su ostali krali glasove na olovku, Mile i Bata Bane ukradoše celu glasačku kutiju. Nema crne glasačke kutije, nema dokaza, a nema i ''finog pekara kome fašisti razbiše pekaru'', ali drug Mile i dalje jaše. U Tržnicu dođe Obor knez Banana i Gospodaru Vuku od pazara preduzeća dade 250.000 maraka za snimanje filma ''Nož''. Banana svojoj raji iz SPO-a preko Centra za socijalni rad podeli milion maraka na ime materijalnog obezbeđenja i materijalne pomoći. Žuti knezovi napraviše preduzeće ''Objedinjena naplata'' ne da bi Nišlije lakše plaćale račune već da bi uzeli još para gradskim preduzećima i zaposlili 50 svojih članova. Živković i Aca Šapa specijalizovali su se za krčmenje gradske imovine i gradsko građevinskog zemljišta. Prostorije stranke dobiše na 99 godina, a Komercijalna banka finansirala je izvedene radove. Nadvožnjak na autoputu između Vrežine i Matejevca stoji kao krajputaš 20 godina jer je ova družina dozvolila prijatelju da podigne firmu nasred nadvožnjaka. Danak ubran od privatizacije DIN-a ostade im kao najslađe i najlakše zarađeni dinar. Živkoviću se toliko usladilo da je kasnije kao predsednik tenderske komisije prodao i zgradu CK Miodragu Kostiću, učitelju i vodiču kroz šumu velikih finansijskih prevara države.

Tunjavi samo na prvi pogled, bledi knezovi DSS-a Lapčević i Miljan ugledaše se na prethodnike i napraviše ''Parking servis''. Naravno, ne da bi Nišlije rešile problem parkiranja, već da bi zaposlili 55 članova DSS-a, finansirali stranku i izbor za ličnost godine na lokalnim TV stanicama. Umešanost u izgradnju Merkatora možda će dokazati Slovenci jer je u Nišu slobodarska tekovina krčmiti gradsko građevinsko zemljište. Kako su kadije Boško Ristić i Danilo Nikolić stezale povez pravdi da oči ostanu vezane, Vojkan Mitrović predsednik Trgovinskog suda da pravdin kantar uvek preteže na stranu lihvara a ne grada, načelnici policijske uprave da pravdi mač ostane tup, proslaviše 20 godina slobodne pljačke. Dakle svi su bili isti i svi su služeći gospodara povećali svoj spahiluk, njima blagostanje, a Nišlijama beda.

Do 6.maja 2012.godine preko 7.000 Nišlija učlani se u SNS, da se bori protiv ovih što su svi isti, prljavi, a ne čisti.  Na žalost, osnivači i iskreni članovi stranke postadoše smetnja savršenom sistemu propadanja. Naime, ostavši bez svojih gospodara ovi obor knezovi Gospodar Vučiću uz darove i otkup grehova uvališe Zorana Perišića za gradonačelnika. Svoje najgore kadrove kao preletače poslaše Perišiću, a on ih primi kao pojačanje. Uz takva ''pojačanja u prelaznom roku'' u stranci napreduju čuvari lika i dela Gospodara, udvorice, klimoglavci, ambiciozni mufljuzi. Međutim, kako su ovi pripadnici ''ČUKAM'' elite tek pripravnici u pljačkanju naroda, avanzuju kmetovi kojima se zveckalo bukagijama i spremalo odelo za tamnicu! Sposobni da raju pljačkaju, a Gospodara u zlato okivaju, Dinkić, Goran Vesić i Siniša Mali su za Vučića isto što i Danilo Nikolić i Grade Paša za Perišića. Jedino se razlikuju u radu sa nepristojno bogatim gazdama  u Srbiji (mada nepristojno bogate su samo porno zvezde, a ko se obogatio pritvzakonito je lopov). Vučić je najpre hapsio gazda Miškovića, a kasnije s njim trgovao i dogovarao njegovu slobodu. Perišić je najpre trgovao i plaćao niškim gazdama njihove škart rabote, a sada bi da menja ugovore štetne za grad i njihovu slobodu. Kako je Niš najveća i najsiromašnija kasaba u Srbiji, ne čudi što su sve bune protiv dahija počinjale baš iz Niša. Nezadovoljno članstvo SNS-a u Nišu sprečilo je održavanje poslednja dva gradska odbora, predstavnici ''ČUKAM'' elite povukoše se u prostorije OO Palilula. U strahu su pomišljali da pozovu i policiju da ih spasi od svog članstva.

Mart mesec  je uvek bio koban za gospodare u Srbiji, čeka se još da se iz izgnanstva javi Kara Nikolić i objavi rat Turcima