"Деда Мраз"

Ми чекамо Нову годину. Оне, оно и ја. Оно је још увек беба. Колико пута сам заборавио да смо Ми. Колико пута сте Ви заборавили да је важно да будете заједно, али стварно заједно? Не онако кобајаги. Заједно је лакше, верујте ми. Када вам плима живота донесе радост али и бол, када разумете да небо није граница и да сте отворени према космосу, небрањени, лакше је када се држите за руке, јер пут жуте цигле представља изазов у који вреди  заједно закорачити.. Ваше искуство неће бити потпуно уколико га не поделите са другима који су део вас.

У Новој години ће они добити још по који сантиметар, порашће им и ноге, а ми ћемо изгубити по неки сантиметар, а неког ће ноге заболети. Тога морамо да будемо свесни, јер свест чини један живот животом. Били ми ирваси, Деда Мраз или они који чекају поклоне испод јелке.У сваком случају, ми ширимо радост и волимо да обрадујемо, јер само тако побеђујемо време. Зашто је важно победити време? Само на тај начин ћемо постати вечни.

Моја деца се играју испред куће, хватају пахуље отвореним устима, јер је то једини начин да буду сигурни да снег пада. Колио сте пута лизнули снег? Видите како знам да то радите кришом. Родитељи су вам често говорили да је снег прљав, али сте ипак то радили. И они су то радили.

Ваше дете ће тражити да му вучете санке. Ви ћете доћи уморни са посла, и.....наравно вућићете их. Вуците их са задовољством, јер траг у снегу ће бити траг по коме ће вас памтити док снег потраје, а онда када се отопи у сећању детета остаће ваша повијена леђа, јер није лако вући санке. Не дозволите да вас дете запамти као гунђало. Исправите се на време, главу горе!

Сви ви очекујете поклоне, а да ли ћете их добити зависи од тога да ли ћете их дати. Сви поклони су заслужени и посветите им време. И оним које сте добили, и оним које ћете дати. На крају свако добије оно што је заслужио. И данас се сећам макете ратног брода, коју сам за Нову годину добио пре више од две трећине једног века. Након десет година од тада, Нову годину сам дочекао у рату. Зато данас деци не поклањам макете тенкова и пластичне пушке. Много тога сам научио, а учио сам од најбољих, од деце која су увек боља од нас. Када сам био као они, много тога сам пропустио, али желим да све то надокнадим. Често испадам смешан, али ипак успевам да насмејем оне до којих ми је стало. И противнике сам побеђивао смехом, али нисам марио за то, јер никада нисам желео да победим. Био сам ја, захваљујући нама.

И тако заједно путујемо ја, ми, ви. Наш пут је заокружен једном годином, коју је оцртала планета око сунца. Сваки пут је увек другачији и у космосу и на планети, јер је испуњен различитим сценаријима наших живота. На крају овог пута нас увек сачека Деда Мраз.

Причао сам са родитељем једног детета о Деда Мразу. Рекао ми је да је на време детету разбио илузије о његовом постојању. Закључио је да он не постоји, а зашто би дете веровало у нешто што не постоји?

Многе ствари не постоје, али у њих верујемо, и док верујемо постојимо и ми са њима. Верујемо у митове, и уколико је нешто мање више ујединило нашу планету, то је мит о Деда Мразу. Не слажете се!? Тишина! Оставите нас да верујемо у шта год желимо.

Деда Мраз постоји и тачка! Уколико је потребно и ако недостаје неки ирвас, радо ћу повући његове санке, јер знам да ћу некога обрадовати, успут ходајући по звездама.

Децо, хвала вам на аплаузу!

 Жељко Ивањи