Изборна трка VI

Дођосмо до Либерално- демократске партије. Шеф ове странке зове се Чедомир Јовановић. Од милоште, Чеда. Е, тај Чеда је избачен из Демократске странке и, наравно, формирао своју партију.Одатле га нико више не може истерати!

За Чеду никако се не може рећи "да то само мајка може да воли." Напротив. Воли га нешто изнад 5% гласача. Тако да се Чеда увек домогне Скупштине. А шта би иначе радио? Мислим, да није политичар. Чеда је студирао, пешачио до Београда, факултет у то време још није завршио, и прво радно место после чувеног 5. октобра било му је потпредседник Владе. Додуше, не баш Први потпредседник, али потпредседничкој функцији у зубе се не гледа!

Ако није дипломирао у међувремену, сада може. Неки факултет у тренду, на орук, на Пијук, и падне диплома. Може и докторат, ако ти је власник универзитета ментор!

Чеда Јовановић је политичар коме људи могу само да завиде. Човек има пара да се пење на врхове Хималаја, да скија по швајцарским монденским зимским центрима, да се купа у егзотичним морима, успут да облачи најквалитетнија одела... И то све у држави у којој половина становништва мора да брине о редовној исхрани, рачунима за струју и комуналије, и у којој се одећа и обућа углавном купује на бувљацима. Народе, угледај се на вођство Либерално-демократске партије!

Либерализам је покрет за веће слободе. ЛДП странку саветује стара либералка, Латинка Перовић. Због својих либералних ставова својевремено је смењена са функције секретара Савеза комуниста Србије. Мада је у њено, и у време осталих "Либерала" у Србији  било највише забрана у култури. Па чак и хапшења!

Штета што другарица Перовић неће да почаствује српску Скупштину својим присуством у посланичким клупама. Па да заједно с Кркобабићима, Захаријем Трнавчевићем и Мићуновићем формира геронтолошки кружок и да коначно искусни и способни завладају Србијом. Као у Кини пре тридесетак година!

Извесни Палма (није грешка, у Србији је Палма именица мушког рода) пребацује Чеди боравак у некој Шилеровој улици и тражи да Чеда седне на полиграф. Да се утврди као истина, о тамо неким безначајним стварима. Таман посла. Србима истина не треба. Срби нису зрео народ и желе да чују само оно што им годи. Дакле, нова радна места, бесплатно здравство, школство, већи стандард, борбу против криминала, стоп корупцији... Деценијама народ слуша исту причу, од истих глумаца, и увек упали. Сад ће да га запосли онај ко је јуче уништио привреду, продао банке и фабрике, презадужио земљу. Значи, од истине бежати као ђаво од крста. А Шилер је колико знамо велики песник. Романтичар. Свако ко борави у Шилеровој улици и сам мора да је романтичар у души. И уметник, разуме се. Такве ствари треба имати на уму 16. марта!

Миодраг Тасић