Изборна трка II

Колико видим, нема нових лица. Све су то стари, добро знани ликови. Неки трају од првих избора 1990. године. Таквима највише верујем. Водили су нас кроз сва ова турбулентна времена, знају где су грешили, ваљда знају и шта су добро урадили, (под условом да је нечег доброг и било) и сада њима слободно могу да поверим своју судбину. За почетак само глас на изборима!

Тема нашег осврта су коалиције разних странака, с посебним освртом на мање странке у коалицији. Из више разлога; најзначајније странке добро су познате гласачима. Оне мање су мање и присутне у јавности, а често управо њихов глас одлучи иако се то на први поглед и не уочава. Такође, није увек најважније бити најистуренији. Некада Први потпредседник може да буде значајнији од самог премијера, па и председника. Свака сличност са стварним догађајима ненамерна је!

Овог пута да размотримо коалицију Социјалистичке партије, Јединствене Србије и ПУПС-а. ПУПС значи Партија пензионера Србије! Е, баш пензионери играју не малу улогу у политичком животу Србије, али и у економском. Пензионера има више него запослених. Тенденција је на повећању пензионерске популације, а број запослених радника, нарочито у привреди смањиваће се. У то не треба сумњати. И још нешто. Пензије су, макар за сада, редовне. Плате, поготову оне у привреди, зна се какве су и колико су редовне. Дакле, сваки пензионер одваја од својих уста и храни макар још једна гладна поред себе. Незапосленог унука од тридесетак година, који се мучи у теретани, крај компјутера или у кафићу. И ако сада ти бројни пензионери гласају своју странку, ону која штити њихове интересе и права, која се бескомпромисно супротставља лихварима из ММФ-а и Светске банке, као и разним домаћим кочничарима који би да умање пензије, да укину бројне повластице и права тешко стечена у протеклим деценијама, питам се ко ће да победи на овим изборима? Још да сваки од пензионера убеди свог унука или унуку, сина, односно снају, које хлебом храни и којима оставља стан, кућу, викендицу, а неко и дугове, да заокружи коалицију у којој је и ПУПС,  онда је све јасно. И зашто је ПУПС најбезначајнији у напред поменутој коалицији? Када четвртину бирачког тела чине пензионери. Плус четвртина оних зависних од пензионера!

Одговор на ова тешка питања даће бројни политички аналитичари, Цесиди, агенције за истраживање јавног мнења, политиколози и слични незаменљиви и непроцењиви стручњаци. Да се ми вратимо пензионерима. Династија Кркобабића влада пензионерском странком. За сада. Но, само до следећих избора. Пошто је логично да сама пензионерска странка добије половину гласова на изборима, очекивано би било да њихови лидери понесу и најодговорније функције у следећој Влади. Кркобабићи су дуговечни. Попут Метузалема. Лепо су обучени, дотерани, изгланцани. Надам се да династија располаже с довољним бројем кадрова. Макар за оне кључне положаје. Премијер, министар иностраних послова, економије, полиције, гувернер и слично. Кркобабићи су будућност ове државе. Неуништиви, несаломиви, непоткупљиви. Кад их бројна пензионерска братија види на телевизијском екрану, обузме их милина. Кад је кренуло Кркобабићима, мораће и осталима. Редом. Од првог на пензионерској листи, па све до последњег од приближно два милиона умиоровљеника. За почетак довољно је и 4.000 динара помоћи двотрећинској маси пензионера који примају пензије мање од 15.000 динара. Нешто око 130 евра! Ево, да се бавимо гатањем. Предвиђамо макар једну траншу помоћи до избора 16. марта. После ће бити што бити мора!

Миодраг Тасић