Осврт: Пријатељи стари, где сте?

Унеско је организација Уједињених нација за образовање, науку и културу.

Циљ Унеска је универзално поштовање правде, закона, људских права и основних људских вредности. Да би неко био члан Унеска потребно је да га подрже две трећине чланица. Данас их има сто деведесет једна. На несрећу предлагача и његових моћних спонзора, Косову су фалила три гласа за пријем у Унеско. Тако је дат предах Србији од две године. За то време српска власт треба да убеди неупућену међународну јавност да се на Косову не поштују у потпуности закони, правда, универзалне људске вредности...

На пример, српске цркве и манастири. Арнаути систематски и плански уништавају српско духовно наслеђе већ вековима. Како цивилизација напредује, напредује и уништавање српског културног блага. У двадесетом веку уништено је много више цркава, манастира, споменика него у деветнаестом веку. А тек двадесет прво столеће! Ту је већ искоришћено све оно што нуди модерно доба. Бензин, булдожери, експлозив, мада се користи и гола физичка снага. Сетимо се само јунака из Подујева како храбро и поносно ломи крст с православне цркве. Док светина ликује и аплаудира. Вредно дивљења!

Е,  баш ти Арнаути би бранили и чували остатке српске културе само да су добили чланство у Унеску. Исто онако као што бране и чувају српске куће, имања, шуме, гробља, предузећа и фабрике. Лично мислим да им је требало дати шансу да се покажу у најбољем светлу. Што је било, било је. Ако те неко удари по једном образу, окрени му и други. Рекао бих да је наша власт тако и наступала. За све ово време око пријема Косова у фамозни Унеско, нисмо се претерано претргли у одбрани српских ставова. Некако је Русија више учинила за Србију од саме српске власти. И то не први пут. Ваљда нисмо хтели да повредимо одане и верне пријатеље попут Британије, Немачке, Француске, Саудијске Арабије, Турске, Емирата...

Ми и не можемо бити објективни. У својој ствари свако је пристрасан. Зато верујем бившој „браћи“. Они ствар посматрају са стране. Њима су Србија и Косово исто. Па кад браћа из Монтенегра, Македоније, Хрватске или Словеније верују у Косово, ту више дилеме нема. Тачи, Харадинај, Рама и остали филантропи из земље орлова и лешинара не би ока склопили ако само падне цреп са Девича или Пећке патријаршије. Опустеле српске манастире претворили би у џамије, да их посећују хиљаде људи и диве се њиховим лепотама. Камен са Светих Архангела уградили би у базене и плочнике и тако га сачували од пропадања. Српска гробља преорали би до темеља и створили нове грађевинске или пољопривредне парцеле. Да не говорим о метохијским виноградима, средњовековним виноводима и столетним бачвама које би свакако требало посећи, повадити и изгорети у шпоретима. И засадити савремене сорте винове лозе, а прастаре дрвене бачве заменити модерним од хромираног метала!

Има, наравно, баксуза који не разумеју напредак и нова цивилизацијска достигнућа. Срби су махом такви. Кад Шиптар отме Србину њиву на Косову, као и у Метохији, такође, Србин се љути. А то је зато што Шиптар боље обрађује ту њиву од Србина. Више је ђубри, дубље оре, сеје квалитетније семе. И приноси су већи. Или ако поруши српску кућу потлеушицу то је само зато јер ће на њено место подићи вишеспратницу за својих петнаестак чељади. На место српске цркве нићи ће велелепни паркинг, односно супер маркет. Па ти види шта је прече!

Наши, то јест, Вучићеви и Вулинови, Тадићеви пријатељи из Немачке, Аустрије, Француске, тек Енглези као вечни српски пријатељи и слични, одлично познају човекољубље, предузетнички дух и моралне вредности најмлађе европске државе. Но, нипошто као што их познају браћа са Цетиња, Загреба, Лајбаха. Или потомци  Филипа и Александра Македонског. Браћа су живела, а неки и сада живе с Албанцима. У душу се знају. И ако су гласали за Албанце, Србе нису издали. Никако. Урадили су то зато што Србима све најбоље желе. Неки имају „Идеу“! А, ми? Ми немамо ни Идеу нити идеју. Немамо самопоштовање, немамо море, леблебије, фали нам  „Првијенац“, без „Елана“ не могу да заспим. Радујем се браћи као што се они радују мени. И мојима. Апелујем да се у сваком српском граду подигне по један споменик на коме ће писати: Волимо Хрватску (Македонију, Црну Гору, Словенију) као што је она волела нас. И ако смо људи увек би требало да им узвратимо поштовање и љубав макар онолико колико су они подарили нама!

Миодраг Тасић