Политичке сапунице у Србији

Преплављени смо изношењима емотивних ставова, суза и лоше глуме, апсурда, парадокса и менталног прања. Сви су они као "жртве" обавијене плаштом сатканих од финог конца девастације, мржње и лажи, криминала и плагијата. Компарација трагедије и драме, обично служи да неко опере руке, а неко мозак, а неко и руке и мозак.

Нама у Србији није потребна лоше писана сапуница, нама је потребна добра и здрава политика. Сматрам да већ добро позната и надасве изблазирана реченица...али ви сте ово или ви сте оно....води ову земљу у загарантовану пропаст.

Сваком, иоле нормалном човеку, потпуно је јасно да наметнутом логиком: "Они су криви за све", прикрива се уствари чињеница да су ти неки "они" наиме били бољи. Ја немам више желудац за то. Мој мозак се буни, душа ми плаче. Гладна сам истине и правде.

Та злурадост и морбидни тријунфализам, ова присутна брука емотивних богаља и интелектуалних патуљака, чине управо од нас жртве.

Ипак, одговорно би било да си поставимо једноставно питање: Да ли смо ми жртве? Мислим да нисмо. Нисмо јер ћутимо и подржавамо па као такви, ми смо саучесници и никако жртве. Зашто? Зато што подржавамо еррористе, целу чету њих. Ко су еррористи? Цивили, полтрони оних 46%, индоктрирани тако и толико да њихови ментални склопови у суштини функционишу искључиво на грешкама.

Еррор је њихова темељна матрица. А ми остали који нисмо у тих 46%? Ми покорно ћутимо, спуштене главе и гледамо изгубљено у нашу сенку. Као такви, постајемо фатални случајеви, наивних мозгова без рационалности.Тешко нам је схватити да се сујета не рањава, сујета се убија а на њену сахрану ће доћи фрустрацијаи комплекси. А слобода? Слобода тек тада долази до изражаја!