Političke sapunice u Srbiji

Preplavljeni smo iznošenjima emotivnih stavova, suza i loše glume, apsurda, paradoksa i mentalnog pranja. Svi su oni kao "žrtve" obavijene plaštom satkanih od finog konca devastacije, mržnje i laži, kriminala i plagijata. Komparacija tragedije i drame, obično služi da neko opere ruke, a neko mozak, a neko i ruke i mozak.

Nama u Srbiji nije potrebna loše pisana sapunica, nama je potrebna dobra i zdrava politika. Smatram da već dobro poznata i nadasve izblazirana rečenica...ali vi ste ovo ili vi ste ono....vodi ovu zemlju u zagarantovanu propast.

Svakom, iole normalnom čoveku, potpuno je jasno da nametnutom logikom: "Oni su krivi za sve", prikriva se ustvari činjenica da su ti neki "oni" naime bili bolji. Ja nemam više želudac za to. Moj mozak se buni, duša mi plače. Gladna sam istine i pravde.

Ta zluradost i morbidni trijunfalizam, ova prisutna bruka emotivnih bogalja i intelektualnih patuljaka, čine upravo od nas žrtve.

Ipak, odgovorno bi bilo da si postavimo jednostavno pitanje: Da li smo mi žrtve? Mislim da nismo. Nismo jer ćutimo i podržavamo pa kao takvi, mi smo saučesnici i nikako žrtve. Zašto? Zato što podržavamo erroriste, celu četu njih. Ko su erroristi? Civili, poltroni onih 46%, indoktrirani tako i toliko da njihovi mentalni sklopovi u suštini funkcionišu isključivo na greškama.

Error je njihova temeljna matrica. A mi ostali koji nismo u tih 46%? Mi pokorno ćutimo, spuštene glave i gledamo izgubljeno u našu senku. Kao takvi, postajemo fatalni slučajevi, naivnih mozgova bez racionalnosti.Teško nam je shvatiti da se sujeta ne ranjava, sujeta se ubija a na njenu sahranu će doći frustracijai kompleksi. A sloboda? Sloboda tek tada dolazi do izražaja!