Приватизација неупешна, АЛТ без сигнала

Било је живота и пре Алта, биће га, хвала Богу, и после њега. Али, ето, за запослене у Алту се време 30.10.2015. бар на тренутак, зауставило. До даљњег...

Годинама су новинари ове медијске куће  извештавали о људима који су губили посао у друштвеним предузећима, дуго не знајући каква се судбина и њима спрема. Палила се црвена лампица на камери и онда када су морали и онда када су желели да о нечему проговоре. Било је ту свега и свачега – и диригованог, и оног другог, независног новинарства. Било је и успона и падова, и лепих  и мање лепих тренутака. Како год, то је био један мали колектив о коме се неретко говоркало да није сложан, да ради ''на мишиће'', да је под утицајем политички ''битних'' фактора... али чињеница је да су грађани редовно били информисани и да су знали шта се догађа ''у њиховом дворишту''. Неки нису волели ''Кућицу у цвећу'', други су оспоравали Дрецунове емисије, трећи редовно прескакали ''Алексиначку хронику'', неки пак једва чекали да почну Вести у 18.00, али у данима који долазе сви ће они бар једном помислити како нам, ипак, фале наши суграђани ''новинарчићи'' који нас ујутру у осам информишу у ком делу града неће бити струје или воде.

Готово преко ноћи, дошло се до тога да предузеће, са вероватно најдужом скраћеницом испред назива (ЈНИРТВП), ''Реч радника'' иде у приватизацију. Нада је живела, али нити се Нада, нити било ко други заинтересовао за куповину Алта. И, нису криви ни радници, ни руководиоци, ни оснивачи што није било интересената. Можда је Алт био премали залогај за гиганте који су жестоко лобирали да се ''ситни медији'' елиминишу. И ето,  дошао је тренутак да се лампице, на тек купљеним камерама, угасе.

Правно-формално, Алт ће постојати још најмање два месеца. Док се и папиролошки не угаси. Раднике, већ од понедељка, можете видети у Тржишту рада како покушавају да се, за почетак, пријаве за здравствено осигурање. Препознаћете их. То су она лица која су вас поздрављала речју и осмехом са малих екрана, и то све до последњег радног дана, радећи пуном паром, достојанствено и професионално.

Без много патетике, мора се констатовати да је ситуација крајње тужна и да се од локалних ''Алтоваца'' дефинитивно опраштамо. Успут, опраштамо се од емисије Алт инфо, Алт арт, Путевима здравља, Мозаик, Село по село, од Вести које се тичу само нас – житеља ове општине.

Не треба ширити причу. Највећа је мука радника који преко ноћи постадоше бивши радници медијске куће са вишедеценијским ''стажом''. Но, и њих и остале, ваљда чека неко боље време. До тада, да пожуримо - да не пропустимо Београдску хронику. Да видимо 'оће ли сутра бити воде у Немањиној улици.

аутор: А.С.