Privatizacija neupešna, ALT bez signala

Bilo je života i pre Alta, biće ga, hvala Bogu, i posle njega. Ali, eto, za zaposlene u Altu se vreme 30.10.2015. bar na trenutak, zaustavilo. Do daljnjeg...

Godinama su novinari ove medijske kuće  izveštavali o ljudima koji su gubili posao u društvenim preduzećima, dugo ne znajući kakva se sudbina i njima sprema. Palila se crvena lampica na kameri i onda kada su morali i onda kada su želeli da o nečemu progovore. Bilo je tu svega i svačega – i dirigovanog, i onog drugog, nezavisnog novinarstva. Bilo je i uspona i padova, i lepih  i manje lepih trenutaka. Kako god, to je bio jedan mali kolektiv o kome se neretko govorkalo da nije složan, da radi ''na mišiće'', da je pod uticajem politički ''bitnih'' faktora... ali činjenica je da su građani redovno bili informisani i da su znali šta se događa ''u njihovom dvorištu''. Neki nisu voleli ''Kućicu u cveću'', drugi su osporavali Drecunove emisije, treći redovno preskakali ''Aleksinačku hroniku'', neki pak jedva čekali da počnu Vesti u 18.00, ali u danima koji dolaze svi će oni bar jednom pomisliti kako nam, ipak, fale naši sugrađani ''novinarčići'' koji nas ujutru u osam informišu u kom delu grada neće biti struje ili vode.

Gotovo preko noći, došlo se do toga da preduzeće, sa verovatno najdužom skraćenicom ispred naziva (JNIRTVP), ''Reč radnika'' ide u privatizaciju. Nada je živela, ali niti se Nada, niti bilo ko drugi zainteresovao za kupovinu Alta. I, nisu krivi ni radnici, ni rukovodioci, ni osnivači što nije bilo interesenata. Možda je Alt bio premali zalogaj za gigante koji su žestoko lobirali da se ''sitni mediji'' eliminišu. I eto,  došao je trenutak da se lampice, na tek kupljenim kamerama, ugase.

Pravno-formalno, Alt će postojati još najmanje dva meseca. Dok se i papirološki ne ugasi. Radnike, već od ponedeljka, možete videti u Tržištu rada kako pokušavaju da se, za početak, prijave za zdravstveno osiguranje. Prepoznaćete ih. To su ona lica koja su vas pozdravljala rečju i osmehom sa malih ekrana, i to sve do poslednjeg radnog dana, radeći punom parom, dostojanstveno i profesionalno.

Bez mnogo patetike, mora se konstatovati da je situacija krajnje tužna i da se od lokalnih ''Altovaca'' definitivno opraštamo. Usput, opraštamo se od emisije Alt info, Alt art, Putevima zdravlja, Mozaik, Selo po selo, od Vesti koje se tiču samo nas – žitelja ove opštine.

Ne treba širiti priču. Najveća je muka radnika koji preko noći postadoše bivši radnici medijske kuće sa višedecenijskim ''stažom''. No, i njih i ostale, valjda čeka neko bolje vreme. Do tada, da požurimo - da ne propustimo Beogradsku hroniku. Da vidimo 'oće li sutra biti vode u Nemanjinoj ulici.

autor: A.S.