Ријалити: Где је кључ од луднице?!

Већина људи испољава гађење и одвратност при свакој помени оваквог шоу програма, те се с правом запитамо коме медији преносе информације кад поменути шоу нико не гледа.

Осванула је недеља са насловима "Парови удвостручили гледаност", "Хепи телевизија изједначила рејтинг са Првом и Пинком", "Потпуна експлозија гледаности".

Да ли су људи квази моралисти или су истраживања лажирана, питамо се? И још нешто, скептично се питамо, кога то занима шта је Атина Ферари рекла о Маци, и шта је Мими, звана Оро "објаснила" о проституцији и хапшењу. И ко су ти људи са чудним надимцима. Одакле они на ТВ-у? Ко их ангажује? Ко их бира? Ко им исплаћује хонораре и зашто? И од чијих пара... ?

Подсетимо се, ријалити шоу настао је у Немачкој, крајем седамдесетих 20. Века. Наиме, екипа престижне телевизије, дошла је на место саобраћајне несреће, поставила неколико камера, при чему је репортер дао само најаву која је садржала место и време и повукао се из кадра. Пред милионским аудиторујумом умирао је човек. Гледаност телевизије из минута у минут је расла; људска хуманост у сваком том минуту је опадала, до границе неприхватљивости.

Контролни органи за емитовање телевизијског прогама оценио је емитовање овог програма као изузетно неетички, и на крају, донео одлуку о забрани таквих ТВ програма.

Непрекидна садашњост пред аудиотријумом је ефекат који телевизију чини тако омињеним медијем. Више се људи не питају шта та "непрекидна садашњост" нуди, битно је само да траје. Баш та перманента стварност је "крива" за огромну популарност ријалити формата. Када је она престала да буде довољна, сама по себи, људи су "тражили" више. На крају су то и добили.

Испровоциран аудиторијум скидањем до голе коже и импровизованим свађама, непоштовањем оснивних етичких правила, чине овај формат контроверзним, срамним и порилично досадним. Како за кога!

Главни актери оваквих формата су "познате" личности које су ВИП статус стекле захваљујући пикантним детаљима из своје (не)професионалне биографије. Повезује их једна ствар, а то је спремност да деле своју приватост и да пропагирају хедонистички животни стил зарад своје (краткотрајне) популарности и новца. Захваљујући медијима који помно прате њихове животе, нека потпуно периферна мерила постала су идеал коме тежи масовна култура.

"Парови" су, нажалост, ујединили све републике бивше Југославије, те имамо верне фанове из Македоније, Босне, Црне Горе и Хрватске. У земљама њама вишег стандарда овакви формати су превазиђени и врло слабо гледани. Србија је, нажалост, погодно тле за експанзију оваквих неетичких формата. То објашњава много тога.

Да се вратимо на тему, дневни лист Блиц објавио је тзв. Ценовник разврата, по коме, учесници ријалитија, на већ договорени хонорар, добијају додатне своте новца уколико евоцирају свађу, открију неке детање из свог живота или се обнаже. За сексуалне активности, како преноси овај дневни лист, добија се премија од чак 2. 000 евра. Револтирани детаљима уговора учесника ријалитија и власника продукцијских кућа, не можемо а да се не запитамо шта нам може донети време у ком све има своју цену а вредност готово ништа? Која је тржишна вредност" образа" и да ли је" достојанство" архаизам?

Спрема се још једна "Фарма", а у највећој тајности се држи ко ће ући на имање у Лисојевићу. Готово смо сигурни да (не)ће га напунити неки академски сликари, универзитетски професори, успешни хирурзи и научници светског гласа.

С нестрпњењем чекамо да видимо нашу суграђанку Мају Николић у "дуелу" са Лепом Лукић. Челници ружичасте телевизије нас уверавају да ће нова фарма померити границе овог пролећа. Тога смо се плашили.