Rijaliti: Gde je ključ od ludnice?!

Većina ljudi ispoljava gađenje i odvratnost pri svakoj pomeni ovakvog šou programa, te se s pravom zapitamo kome mediji prenose informacije kad pomenuti šou niko ne gleda.

Osvanula je nedelja sa naslovima "Parovi udvostručili gledanost", "Hepi televizija izjednačila rejting sa Prvom i Pinkom", "Potpuna eksplozija gledanosti".

Da li su ljudi kvazi moralisti ili su istraživanja lažirana, pitamo se? I još nešto, skeptično se pitamo, koga to zanima šta je Atina Ferari rekla o Maci, i šta je Mimi, zvana Oro "objasnila" o prostituciji i hapšenju. I ko su ti ljudi sa čudnim nadimcima. Odakle oni na TV-u? Ko ih angažuje? Ko ih bira? Ko im isplaćuje honorare i zašto? I od čijih para... ?

Podsetimo se, rijaliti šou nastao je u Nemačkoj, krajem sedamdesetih 20. Veka. Naime, ekipa prestižne televizije, došla je na mesto saobraćajne nesreće, postavila nekoliko kamera, pri čemu je reporter dao samo najavu koja je sadržala mesto i vreme i povukao se iz kadra. Pred milionskim auditorujumom umirao je čovek. Gledanost televizije iz minuta u minut je rasla; ljudska humanost u svakom tom minutu je opadala, do granice neprihvatljivosti.

Kontrolni organi za emitovanje televizijskog progama ocenio je emitovanje ovog programa kao izuzetno neetički, i na kraju, doneo odluku o zabrani takvih TV programa.

Neprekidna sadašnjost pred audiotrijumom je efekat koji televiziju čini tako ominjenim medijem. Više se ljudi ne pitaju šta ta "neprekidna sadašnjost" nudi, bitno je samo da traje. Baš ta permanenta stvarnost je "kriva" za ogromnu popularnost rijaliti formata. Kada je ona prestala da bude dovoljna, sama po sebi, ljudi su "tražili" više. Na kraju su to i dobili.

Isprovociran auditorijum skidanjem do gole kože i improvizovanim svađama, nepoštovanjem osnivnih etičkih pravila, čine ovaj format kontroverznim, sramnim i porilično dosadnim. Kako za koga!

Glavni akteri ovakvih formata su "poznate" ličnosti koje su VIP status stekle zahvaljujući pikantnim detaljima iz svoje (ne)profesionalne biografije. Povezuje ih jedna stvar, a to je spremnost da dele svoju privatost i da propagiraju hedonistički životni stil zarad svoje (kratkotrajne) popularnosti i novca. Zahvaljujući medijima koji pomno prate njihove živote, neka potpuno periferna merila postala su ideal kome teži masovna kultura.

"Parovi" su, nažalost, ujedinili sve republike bivše Jugoslavije, te imamo verne fanove iz Makedonije, Bosne, Crne Gore i Hrvatske. U zemljama njama višeg standarda ovakvi formati su prevaziđeni i vrlo slabo gledani. Srbija je, nažalost, pogodno tle za ekspanziju ovakvih neetičkih formata. To objašnjava mnogo toga.

Da se vratimo na temu, dnevni list Blic objavio je tzv. Cenovnik razvrata, po kome, učesnici rijalitija, na već dogovoreni honorar, dobijaju dodatne svote novca ukoliko evociraju svađu, otkriju neke detanje iz svog života ili se obnaže. Za seksualne aktivnosti, kako prenosi ovaj dnevni list, dobija se premija od čak 2. 000 evra. Revoltirani detaljima ugovora učesnika rijalitija i vlasnika produkcijskih kuća, ne možemo a da se ne zapitamo šta nam može doneti vreme u kom sve ima svoju cenu a vrednost gotovo ništa? Koja je tržišna vrednost" obraza" i da li je" dostojanstvo" arhaizam?

Sprema se još jedna "Farma", a u najvećoj tajnosti se drži ko će ući na imanje u Lisojeviću. Gotovo smo sigurni da (ne)će ga napuniti neki akademski slikari, univerzitetski profesori, uspešni hirurzi i naučnici svetskog glasa.

S nestrpnjenjem čekamo da vidimo našu sugrađanku Maju Nikolić u "duelu" sa Lepom Lukić. Čelnici ružičaste televizije nas uveravaju da će nova farma pomeriti granice ovog proleća. Toga smo se plašili.