Саопштење кабинета председника “Симпо” ад Драгана Томића

Нема тога ко ради а не чини грешкеНемам обичај да јавно реагујем на разне написе о Симпу и о мени лично. Чак ни када се ради о ноторним лажима и измишљотинама. Свих ових година сматрао сам да је право сваког појединца и медија да на свој начин процењује шта сам и како радио, да ли је то било за добробит Симпа, његових радника, градјана Врања и, ако хоћете, и шире друштвене заједнице. Трудио сам се да говорим делима. Нисам желео ни овога пута да одустанем од овог свог принципа, али све оно што се тренутно догадја у и око Симпа, нарочито ова измишљотитина око изношења машина из фабричких хала, натерало ме је да се, можда, први пут на овај начин обратим јавности и то у медију који ме је и највише критиковао, најчешће потпуно неоправдано.

Нећу да говорим о прошлости, ни о путу који је Симпо прешао од столарске радионице до једне од највећих компанија у области производње намештаја у овом делу Европе. Нема потребе за тим. Бар не сада. Кад се једном коначно,  буду сводили рачуни, можда.

Симпо је у једној од најтежих криза са којима се суочавао у својој историји. Први пут за пола века постојања Компаније стале су машине, а подсећам да смо радили и за време санкција и током бомбардовања. Изгубљени су бројни извозни послови и тржишта на којима су се годинама и деценијама тешко градиле позиције. Изгубљено је поверење купаца. Изостанак обећане и договорене позајмице од 10 милиона евра довео је до блокаде пословања чиме је наступила немогућност да се производњом стварају средстава за исплату плата које касне неколико месеци.

ТАПШАЊЕ ПО РАМЕНИМА

Не знам за друге, али за мене то није неко велико изненађење. Предуго сам у овом послу да не бих могао да предвидим шта носи ово тешко време транзиције и да помислим да ће економска криза да заобидје Симпо.

ИЗМИШЉЕНЕ ВИЛЕ И ЗАМКОВИ
Нисам сиромашана човек. Имам сасвим довољно за пристојан живот али то нису измишљене виле на језеру Комо, замкови по Швајцарској или где већ. Све што сам стекао, резултат је мог истрајног и посвећеног рада и упорне борбе од самог доласка у Симпо до данас . Нисам незадовољан али будите сигурни да од мене имају више многи који су своја огромна богатства стекли и за само неколико година, разним махинацијама, руководећи се само сопственим интересом. Неки од њих су се обогатили и захваљујући Симпу. Не завидим им, само саветујем свима онима који говоре о мом наводном баснословном богатству да се мало осврну око себе и погледају ко је и шта стекао и на који начин. А, таквих није мало.

Да ли у свему томе има моје кривице? Наравно. Нема тога ко ради а не чини грешке. И ја сам спреман да се суочим са њима али никада нећу и не могу да дозволим да се  бреме одговорности свали само на моја ледја. А, таквих покушаја данас има, пре свега у Врању, па чак и у мом најближем окружењу. Неки који су ме до јуче тапшали по раменима или то чине и даље, иза мојих ледја говоре свашта покушавајући да сакрију сопствену неспособност или незнање.

Постоје две концепције будућности Симпа: једна, коју ја заступам, и она друга која се крије од радника Симпа а то је да се Симпо распарча и будзашто, део по део, распрода. То моји критичари и опоненти неће да признају ни Симповим радницима ни градјанима Врања али то је оно око чега ја сада бијем битку са свима онима који желе да ми спочитају како ја уништавам Симпо да би га „тамо неки Рус купио будзашто“.

Ја имам јасну визију Симпа.

Пре свега, без успешне приватизације, која  подразумева долазак стратешког партнера, спремног и способног да обезбеди додатни капитал за финансијску консолидацију и техничку модернизавицу, није могућ даљи рад Симпа.

Мало је познато, зато морам овде да кажем да сам неопходности приватизације Симпа био свестан много раније него што је почело о томе да се говори у јавности. За разлику од Агенције за приватизацију и приватизационог саветника, који нису радили свој посао, лично сам предузимао и сада предузимам активности на проналажењу стратешког партнера. Потпуно уверен да да би успешна приватизација представљала нови импулс очувања целовитог Симпа и његовог даљег развоја, преговарао сам и посећивао бројне компаније попут „Семераро“, „Аурим“, „Доимо гроуп“ из Италије, „Цресцент цапитал“ !!!!!! из САД, као и са шведском „Икеом“. Све до појаве руског „Дела“, ти преговори су били неуспешни, углавном због мог инсистирања да се очува целина „Симпа“ и сва радна места.

Са власником компаније „Дело“, имали смо и раније контакте који су се интензивирали након комплетног ослобадјања српског намештаја од плаћања царине приликом увоза у Русију. Власник компаније ,,Дело” се изјаснио да у Медјудржавном споразуму о слободној трговини види шансу за профитабилно инвестирање како би могао да најефикасније искористи Симпов намештај у опремању разних објеката: хотела, ресторана и банака, као и опремање великих круиз бродова.

У свим досадашњим разговорима са власником компаније ,,Дело”, руководством “Икее”  и другима, посебно сам инсистирао на томе да се број запослених не смањује и трудио да не запоставим интересе малих акционара. Власник “Дела” је тај захтев прихватио, али ће,свакако, како закон налаже, на јавном тендеру бити изабран најбољи стратешки партнер.

ПОЛИТИЧАРИ И СИМПО
Неки би да уз помоћ Симпа праве и политичке каријере. Немам ништа против ако је то начин да помогну нашем крају и Компанији у којој су до јуче зарадјивали за живот. Свако бира свој пут али, дужан сам да упозорим све оне који би на Симповим ледјима да себи граде будућност, да морају да имају у виду да Симпо није само одскочна даска за политичку каријеру, већ и огромна обавеза. Јер, око 80 милиона динара износе месечна нето примања Симпових радника. Тај новац углавном остаје у локалним оквирима и осетно утиче на на читаву економију града и околине. Око 2.000 предузећа на југу Србије пословно је повезано са Симпом и њихова судбина директно зависи од стабилног пословања Симпа. Директно и индиректно, око 30.000 људи живи од Симпа.

Иза свега овога чврсто стојим,  гарантујући својим професионалним, људским и моралним интегритетом који сам стицао 50 година, борећи се сваког боговетног дана да радницима Симпа, градјанима Врања и југа Србије буде боље, да им обезбедим пристојан живот и перспективну будућност. Уложио сам цео свој живот у Симпо. А, знају то они који ми данас спочитавају разне неподопштине, да сам могао за тих пет  деценија да изаберем и други пут, од председника Владе,  директора велике југословенске банке, директора ЈАТ-а,  до амбасадора у некој лепој земљи са угодном климом. Све то ми је било нуђено.

Симпо је мој животни завет и моје вечито опредељење. Ја то признајем и не одустајем ни сада када је најтеже. Али, то тражим и од других. Од оних који би, за разлику од мене, најрадије ставили кључ у браву, ушићарили нешто на распродаји оног што се годинама стицало, а кривицу за пропаст Симпа свалили на Томићева ледја. Е, то нећу да дозволим. Не због себе јер ја сам најмање битан у овој причи. Не, већ ради ових 5.000 радника и још толико породица. Мислим да њима, и једино њима, дугујем да покушам да учиним све што је у мојој моћи да не остану без егзистенције, без коре хлеба, без будућности за њихову децу.

ЕКОНОМСКО И ПОЛИТИЧКО ПИТАЊЕ

Зато све моје критичаре позивам јавно да кажу шта то они нуде. Ја сам свој концепт изложио и он је познат јавности. Нека они скупе храброст и уместо што ме опањкавају по разним страначким кулоарима, изадју и јавно кажу како они виде будућност Симпа. Ако је њихов концепт гаранција да ће Симпо опстати и наставити да храни пола Врања и добар део југа Србије, ја сам спреман да се повучем и препустим им кормило.

Нисам, на жалост, до сада чуо ни од својих сарадника ни од политичара са југа Србије шта они нуде Симпу, какву будућност, које гаранцијенуде.

Симпо је стожер и камен темељац Врања и околине, у економском и финансијском смислу.  Зато сви   морају да знају да преузимају огромну одговорност за све оно што ће се дешавати у блиској и даљој будућности са Симпом. То што ће да се овајде на овај или онај начин, неће им помоћи сутрадан када радници Симпа затраже нека објашњења од њих. Објашњења зашто су и шта су обећавали. И шта су од тога испунили.

Ја прихватам своју одговорност, али тражим од свих да се суоче са чињеницом да је Симпо овог тренутка најважније политичко питање југа Србије. Не само економско, већ  и политичко, јер политичка стабилност почива на економској сигурности и социјалном положају градјана. То као да неки заборављају. Ја желим да их овом приликом подсетим да судбина Симпових радника и њихових породица јесте питање којим треба пре свега да се баве јер ће од тога зависити и њихова политичка судбина. Нема среће ни за кога у сиромашном и гладном Врању, а Врање ће бити управо „долина глади“ ако Симпо стане.