Saopštenje kabineta predsednika “Simpo” ad Dragana Tomića

Nema toga ko radi a ne čini greškeNemam običaj da javno reagujem na razne napise o Simpu i o meni lično. Čak ni kada se radi o notornim lažima i izmišljotinama. Svih ovih godina smatrao sam da je pravo svakog pojedinca i medija da na svoj način procenjuje šta sam i kako radio, da li je to bilo za dobrobit Simpa, njegovih radnika, gradjana Vranja i, ako hoćete, i šire društvene zajednice. Trudio sam se da govorim delima. Nisam želeo ni ovoga puta da odustanem od ovog svog principa, ali sve ono što se trenutno dogadja u i oko Simpa, naročito ova izmišljotitina oko iznošenja mašina iz fabričkih hala, nateralo me je da se, možda, prvi put na ovaj način obratim javnosti i to u mediju koji me je i najviše kritikovao, najčešće potpuno neopravdano.

Neću da govorim o prošlosti, ni o putu koji je Simpo prešao od stolarske radionice do jedne od najvećih kompanija u oblasti proizvodnje nameštaja u ovom delu Evrope. Nema potrebe za tim. Bar ne sada. Kad se jednom konačno,  budu svodili računi, možda.

Simpo je u jednoj od najtežih kriza sa kojima se suočavao u svojoj istoriji. Prvi put za pola veka postojanja Kompanije stale su mašine, a podsećam da smo radili i za vreme sankcija i tokom bombardovanja. Izgubljeni su brojni izvozni poslovi i tržišta na kojima su se godinama i decenijama teško gradile pozicije. Izgubljeno je poverenje kupaca. Izostanak obećane i dogovorene pozajmice od 10 miliona evra doveo je do blokade poslovanja čime je nastupila nemogućnost da se proizvodnjom stvaraju sredstava za isplatu plata koje kasne nekoliko meseci.

TAPŠANjE PO RAMENIMA

Ne znam za druge, ali za mene to nije neko veliko iznenađenje. Predugo sam u ovom poslu da ne bih mogao da predvidim šta nosi ovo teško vreme tranzicije i da pomislim da će ekonomska kriza da zaobidje Simpo.

IZMIŠLjENE VILE I ZAMKOVI
Nisam siromašana čovek. Imam sasvim dovoljno za pristojan život ali to nisu izmišljene vile na jezeru Komo, zamkovi po Švajcarskoj ili gde već. Sve što sam stekao, rezultat je mog istrajnog i posvećenog rada i uporne borbe od samog dolaska u Simpo do danas . Nisam nezadovoljan ali budite sigurni da od mene imaju više mnogi koji su svoja ogromna bogatstva stekli i za samo nekoliko godina, raznim mahinacijama, rukovodeći se samo sopstvenim interesom. Neki od njih su se obogatili i zahvaljujući Simpu. Ne zavidim im, samo savetujem svima onima koji govore o mom navodnom basnoslovnom bogatstvu da se malo osvrnu oko sebe i pogledaju ko je i šta stekao i na koji način. A, takvih nije malo.

Da li u svemu tome ima moje krivice? Naravno. Nema toga ko radi a ne čini greške. I ja sam spreman da se suočim sa njima ali nikada neću i ne mogu da dozvolim da se  breme odgovornosti svali samo na moja ledja. A, takvih pokušaja danas ima, pre svega u Vranju, pa čak i u mom najbližem okruženju. Neki koji su me do juče tapšali po ramenima ili to čine i dalje, iza mojih ledja govore svašta pokušavajući da sakriju sopstvenu nesposobnost ili neznanje.

Postoje dve koncepcije budućnosti Simpa: jedna, koju ja zastupam, i ona druga koja se krije od radnika Simpa a to je da se Simpo rasparča i budzašto, deo po deo, rasproda. To moji kritičari i oponenti neće da priznaju ni Simpovim radnicima ni gradjanima Vranja ali to je ono oko čega ja sada bijem bitku sa svima onima koji žele da mi spočitaju kako ja uništavam Simpo da bi ga „tamo neki Rus kupio budzašto“.

Ja imam jasnu viziju Simpa.

Pre svega, bez uspešne privatizacije, koja  podrazumeva dolazak strateškog partnera, spremnog i sposobnog da obezbedi dodatni kapital za finansijsku konsolidaciju i tehničku modernizavicu, nije moguć dalji rad Simpa.

Malo je poznato, zato moram ovde da kažem da sam neophodnosti privatizacije Simpa bio svestan mnogo ranije nego što je počelo o tome da se govori u javnosti. Za razliku od Agencije za privatizaciju i privatizacionog savetnika, koji nisu radili svoj posao, lično sam preduzimao i sada preduzimam aktivnosti na pronalaženju strateškog partnera. Potpuno uveren da da bi uspešna privatizacija predstavljala novi impuls očuvanja celovitog Simpa i njegovog daljeg razvoja, pregovarao sam i posećivao brojne kompanije poput „Semeraro“, „Aurim“, „Doimo group“ iz Italije, „Crescent capital“ !!!!!! iz SAD, kao i sa švedskom „Ikeom“. Sve do pojave ruskog „Dela“, ti pregovori su bili neuspešni, uglavnom zbog mog insistiranja da se očuva celina „Simpa“ i sva radna mesta.

Sa vlasnikom kompanije „Delo“, imali smo i ranije kontakte koji su se intenzivirali nakon kompletnog oslobadjanja srpskog nameštaja od plaćanja carine prilikom uvoza u Rusiju. Vlasnik kompanije ,,Delo” se izjasnio da u Medjudržavnom sporazumu o slobodnoj trgovini vidi šansu za profitabilno investiranje kako bi mogao da najefikasnije iskoristi Simpov nameštaj u opremanju raznih objekata: hotela, restorana i banaka, kao i opremanje velikih kruiz brodova.

U svim dosadašnjim razgovorima sa vlasnikom kompanije ,,Delo”, rukovodstvom “Ikee”  i drugima, posebno sam insistirao na tome da se broj zaposlenih ne smanjuje i trudio da ne zapostavim interese malih akcionara. Vlasnik “Dela” je taj zahtev prihvatio, ali će,svakako, kako zakon nalaže, na javnom tenderu biti izabran najbolji strateški partner.

POLITIČARI I SIMPO
Neki bi da uz pomoć Simpa prave i političke karijere. Nemam ništa protiv ako je to način da pomognu našem kraju i Kompaniji u kojoj su do juče zaradjivali za život. Svako bira svoj put ali, dužan sam da upozorim sve one koji bi na Simpovim ledjima da sebi grade budućnost, da moraju da imaju u vidu da Simpo nije samo odskočna daska za političku karijeru, već i ogromna obaveza. Jer, oko 80 miliona dinara iznose mesečna neto primanja Simpovih radnika. Taj novac uglavnom ostaje u lokalnim okvirima i osetno utiče na na čitavu ekonomiju grada i okoline. Oko 2.000 preduzeća na jugu Srbije poslovno je povezano sa Simpom i njihova sudbina direktno zavisi od stabilnog poslovanja Simpa. Direktno i indirektno, oko 30.000 ljudi živi od Simpa.

Iza svega ovoga čvrsto stojim,  garantujući svojim profesionalnim, ljudskim i moralnim integritetom koji sam sticao 50 godina, boreći se svakog bogovetnog dana da radnicima Simpa, gradjanima Vranja i juga Srbije bude bolje, da im obezbedim pristojan život i perspektivnu budućnost. Uložio sam ceo svoj život u Simpo. A, znaju to oni koji mi danas spočitavaju razne nepodopštine, da sam mogao za tih pet  decenija da izaberem i drugi put, od predsednika Vlade,  direktora velike jugoslovenske banke, direktora JAT-a,  do ambasadora u nekoj lepoj zemlji sa ugodnom klimom. Sve to mi je bilo nuđeno.

Simpo je moj životni zavet i moje večito opredeljenje. Ja to priznajem i ne odustajem ni sada kada je najteže. Ali, to tražim i od drugih. Od onih koji bi, za razliku od mene, najradije stavili ključ u bravu, ušićarili nešto na rasprodaji onog što se godinama sticalo, a krivicu za propast Simpa svalili na Tomićeva ledja. E, to neću da dozvolim. Ne zbog sebe jer ja sam najmanje bitan u ovoj priči. Ne, već radi ovih 5.000 radnika i još toliko porodica. Mislim da njima, i jedino njima, dugujem da pokušam da učinim sve što je u mojoj moći da ne ostanu bez egzistencije, bez kore hleba, bez budućnosti za njihovu decu.

EKONOMSKO I POLITIČKO PITANjE

Zato sve moje kritičare pozivam javno da kažu šta to oni nude. Ja sam svoj koncept izložio i on je poznat javnosti. Neka oni skupe hrabrost i umesto što me opanjkavaju po raznim stranačkim kuloarima, izadju i javno kažu kako oni vide budućnost Simpa. Ako je njihov koncept garancija da će Simpo opstati i nastaviti da hrani pola Vranja i dobar deo juga Srbije, ja sam spreman da se povučem i prepustim im kormilo.

Nisam, na žalost, do sada čuo ni od svojih saradnika ni od političara sa juga Srbije šta oni nude Simpu, kakvu budućnost, koje garancijenude.

Simpo je stožer i kamen temeljac Vranja i okoline, u ekonomskom i finansijskom smislu.  Zato svi   moraju da znaju da preuzimaju ogromnu odgovornost za sve ono što će se dešavati u bliskoj i daljoj budućnosti sa Simpom. To što će da se ovajde na ovaj ili onaj način, neće im pomoći sutradan kada radnici Simpa zatraže neka objašnjenja od njih. Objašnjenja zašto su i šta su obećavali. I šta su od toga ispunili.

Ja prihvatam svoju odgovornost, ali tražim od svih da se suoče sa činjenicom da je Simpo ovog trenutka najvažnije političko pitanje juga Srbije. Ne samo ekonomsko, već  i političko, jer politička stabilnost počiva na ekonomskoj sigurnosti i socijalnom položaju gradjana. To kao da neki zaboravljaju. Ja želim da ih ovom prilikom podsetim da sudbina Simpovih radnika i njihovih porodica jeste pitanje kojim treba pre svega da se bave jer će od toga zavisiti i njihova politička sudbina. Nema sreće ni za koga u siromašnom i gladnom Vranju, a Vranje će biti upravo „dolina gladi“ ako Simpo stane.