Србија фактор стабилности

Милошевић, додуше, није дуго остао фактором стабилности. Некако беше то пре бомбардовања из '99. Тада су се чули и гласови о Нобеловој награди за мир. Лично је друг Миле Илић говорио о томе. Ако се неко још сећа тих времена?

Шта је после било са Слобом, друга је прича. Важно је ово садашње време. Политички врх Србије и посебно премијер Вучић уживају неподељени углед и поштовање у свету. Свакодневно представници српског народа, легитимно изабрани на слободним и демократским изборима крстаре светом. Све у циљу привлачења страних инвестиција, јачања економске сарадње, ширења позитивне слике о Србији у свету, учвршћивању мира и пријатељских односа, итд. Свет је задивљен мудрошћу, стрпљењем српске политичке елите, генијалним економским потезима нарочито, добросуседском политиком и неодговарањем на провокације недобронамерних. Тако да нам се смеши отварање поглавља о приступању Европској унији!

Е, сада, има ту и нечег нејасног. Све лепо, потаман, те цењени смо, те на правом путу, али, оно али што девојци срећу квари, Европа нас проглашава геноцидним народом. Баш она Велика Британија, толики српски пријатељ, од Блера надаље, хоће да прогура резолуцију о наводном геноциду у Сребреници. Ако резолуција прође у Савету безбедности уједињених нација Срби ће за вјеки вјеков остати запамћени као најгори злочиначки народ. Народ који је спровео геноцид, истребљење другог народа. Овде босанских Муслимана! Дакле, нису Турци геноцидан народ иако су истребили половину Јермена, нису Хрвати иако су на најмонструознији начин уморили трећину Срба у тзв. Независној држави Хрватској, али Срби јесу. Срби су наводно побили осам хиљада Муслимана у Сребреници. Доказа има за три хиљаде, но кога се тичу докази?

Шта тек рећи о погрому Индијанаца у Америци, о Британској колонијалној политици, о белгијском краљу Леополду II који је имао приватни посед, државу Конго, и који је одговоран за смрт десетак милиона конгоанског становништва! Убиство једног човека није за опраштање, међутим неколико хиљада непријатељских војника, искључиво мушкараца, стрељаних и као одмазда за претходне злочине које су исти ти војници починили према српском становништву, никако се не могу назвати геноцидом. Јер геноцид је намера да се уништи други народ, раса , верска или етничка група. Дакле, није било намере да се побију муслиманске жене и деца, не старци, већ искључиво војници, одговорни за претходне злочине. И све је то испровоцирано од стране Клинтона и Изетбеговића. Из поратних докумената сазнало се да је Клинтон обећао Изетбеговићу војну интервенцију Нато пакта против војске Републике Српске уколико страдају најмање пет хиљада Муслимана. А из сведочења самих муслиманских бораца сазнало се да је добар број стрељаних Муслимана стрељано од стране сопствене армије. Па онда многи живи су на списку стрељаних, многи мртви су доношени из других делова Босне у Сребреницу и слично. У Јасеновцу је католички свештеник фра Мирослав Мајсторовић, по злу чувени фра ђаво својом руком заклао више Срба него што су војници Републике Српске стрељали Муслимана у Сребреници! А нас Србе да ставе на стуб срама! Ако не помогне Русија и не уложи вето у Уједињеним нацијама, амерички, британски, француски и остали Западни пријатељи прогласиће нас најгорим светским злочинцима!

Питам се, какви су то пријатељи? Како нас то подржавају и поштују? Који смо то ми фактор стабилности? Мађарска се ограђује жицом од Србије. Високом четири метра. Само ће птица евентуално моћи да прелети из Србије у Мађарску. Хашим Тачи хоће да тужи Србију због „геноцида“ на Косову! Чак и он. После Хрватске и муслиманске Босне. Албанија нам прети стварањем Велике Албаније. Наравно на рачун српских територија. У Црној Гори, српској Спарти, није пожељно бити Србин. Писати ћирилицом, подићи српску заставу, макар на свадби, бити свештеник Српске православне цркве, може бити и опасно! У Хрватској, по писању руске а не српске штампе, Срби под притиском прелазе у католичанство. Српски медији се не баве тричаријама. Српски медији су забављени феноменалним економским показатељима и државничким активностима српске врхушке!

Последњи бисер премијера био је позив српској политичкој и економској „елити“ да летује у Србији, а не у иностранству. Тако би се уштеделе велике паре и пензије би порасле за 2,5 %. Замисао вредна Нобелове награде за економију. Ето још једног нобеловца. Тако да убоги пензионер, који од своје мировине купује лук и шаргарепу на комад, који гаси сијалицу у купатилу после сваких десет секунди, који издржава незапосленог унука и сина и снају док не напуне године за пензију, може бити поносан и срећан. Скочиће му пензија. Колико би тек порасла када би држава престала да финансира невладине организације типа Соње Бисерко, Наташе Кандић, Борке Павићевић и сличне? За ове Србији настројене организације држава издваја колико и за науку. А не знам зашто? Имају они довољно од неких других. Што ми да им дајемо? О томе да још нема већих страних инвестиција, да је и даље присутан пад друштвеног производа, да се живи једнако лоше као и раније, неком другом приликом. Важно је да смо стабилни!

Миодраг Тасић