Трамвајска психологија

Оно кад је пун пун трамвај стоји на станици док људи покушавају да уђу. Изнутра сви говоре
"Где се гураш, нема места",
а онај који је најближи улазним вратима
"Ма има још једно место сигурно".

И чим стави ногу на степеник и ухвати ттрамвајски рукохват окреће се и каже
"Где се гураш, видиш да нема места"

То важи за новопечене Београђаnе из Смедерева, за Нишлије из Чокота... Они ће увек nаћи ману неком ко се доселио после њих, како му фали порекло.

У нормални срединама разноликост порекла се сматра за богатство - Њујорк на пример. Код нас је згодно да се броје крвна зрнца. Чувена подела на нас староседеоце и њих дођоше. И увек су ови што су дошли из пичке материне узели наша радна места, они су некултурни, стока... А ми смо заслужни чланови али нам не иде... Јер они имају боље везе.

Другари тако је у Београду, Новом Саду, Нишу... Беoграђани имају исећај да смо ми из Панчева, Ниша, Трстеника... бића ниже расе који су се свуда намували и они не могу од нас да дишу.

У Нишу су то наравно Косовари, у Новом Саду су то Босански Срби...

А ми староседеоци разни спавамо до подне, чекамо да нам донесу посао на ноге, факултетску диплому да нам пошаљу, а наравно и девојке да нас опседају док ми пасивно седимо за шанком и глумимо фикус.

Није то тако другари. Градови се баш обнављају крвљу новопридошлих. Такозвана или самозвана градска елита махом спава до подне, избегава тешке послове, мама и тата дају џепарац и у принципу нису принуђени да било шта ризикују већи део живота а самим тим немају ни иницијативу. Једноставно не излазе из зоне комфора.

Дакле следећи пут када неко уместо вас запосли неког из пичке материне запитајте се да можда тај смрад који је на вашем месту ради боље, мање гунђа, не касни, не тражи "своја права"...

Милан Јовановић Strongman
Certified Personal Trainer at Strongman Fitness Center