Tramvajska psihologija

Ono kad je pun pun tramvaj stoji na stanici dok ljudi pokušavaju da uđu. Iznutra svi govore
"Gde se guraš, nema mesta",
a onaj koji je najbliži ulaznim vratima
"Ma ima još jedno mesto sigurno".

I čim stavi nogu na stepenik i uhvati ttramvajski rukohvat okreće se i kaže
"Gde se guraš, vidiš da nema mesta"

To važi za novopečene Beograđane iz Smedereva, za Nišlije iz Čokota... Oni će uvek naći manu nekom ko se doselio posle njih, kako mu fali poreklo.

U normalni sredinama raznolikost porekla se smatra za bogatstvo - Njujork na primer. Kod nas je zgodno da se broje krvna zrnca. Čuvena podela na nas starosedeoce i njih dođoše. I uvek su ovi što su došli iz pičke materine uzeli naša radna mesta, oni su nekulturni, stoka... A mi smo zaslužni članovi ali nam ne ide... Jer oni imaju bolje veze.

Drugari tako je u Beogradu, Novom Sadu, Nišu... Beograđani imaju isećaj da smo mi iz Pančeva, Niša, Trstenika... bića niže rase koji su se svuda namuvali i oni ne mogu od nas da dišu.

U Nišu su to naravno Kosovari, u Novom Sadu su to Bosanski Srbi...

A mi starosedeoci razni spavamo do podne, čekamo da nam donesu posao na noge, fakultetsku diplomu da nam pošalju, a naravno i devojke da nas opsedaju dok mi pasivno sedimo za šankom i glumimo fikus.

Nije to tako drugari. Gradovi se baš obnavljaju krvlju novopridošlih. Takozvana ili samozvana gradska elita mahom spava do podne, izbegava teške poslove, mama i tata daju džeparac i u principu nisu prinuđeni da bilo šta rizikuju veći deo života a samim tim nemaju ni inicijativu. Jednostavno ne izlaze iz zone komfora.

Dakle sledeći put kada neko umesto vas zaposli nekog iz pičke materine zapitajte se da možda taj smrad koji je na vašem mestu radi bolje, manje gunđa, ne kasni, ne traži "svoja prava"...

Milan Jovanović Strongman
Certified Personal Trainer at Strongman Fitness Center