Чим сване у шуму по бадњак

Прослава Бадњег дана, односно Бадње вечери, у српском народу има велики значај. Готово да нема куће и породице где се не прославља празник који претходи Божићу, дану Христовог рођења. Многим Врањанцима је дан почео управо одласком у цркву, где је служена света литургија.

На Бадњи дан, по вишевековном обичају, у кућу се уноси бадњак или се ставља испред улазних врата и на капију. Бадњак је симбол гранчица којима су пастири у Витлејемској пећини ложили ватру  како би се угрејао новорођени Исус. Бадњак се данас продавао на сваком кораку, почев од пијачних тезги, па све до центра града.

Многи наши суграђани одлазе данас у шуму да беру бадњак. То је традиционални српски обичај који обављају само мушкарци. Обичаји налажу да се бадњак сече у шуми, у зору на Бадњи дан, како би се пре вечере унео у кућу. Место на коме је посечен залива се вином и изговара се здравица. Тако је било некад. Ипак, претходних година овај стари обичај се много променио. Углавном из шуме долазе са целим дрветом храста, које и не могу да унесу у кућу. Неретко се претерује са пићем, па цела прича о одласку по бадњак у шуму добија другачији, нимало хришћански карактер. Бадњак може да се купи и на пијаци, да се у кућу симболично унесе једна гранчица, а да се истовремено испоштују и највеће хришћанске врлине – скромност и умереност.