Ћирилица у бојама и шарама пиротског ћилима

По његовим речима, фонт је настао као покушај популаризације и афирмације пиротског ћилима у савременом, дигиталном друштву, у ери интернета, нових технологија, медија и свеопште глобализације. Неколико варијанти фонтова на ову тему ће бити израђени и доступни у “отвореном" формату, у лако препознатљивом формату за рачунарске програме. Као јединствен графички израз осмишљен је да покрије више различити области: у ликовном обликовању књига, часописа, диплома, плаката, билборда, рекламних наслова, амбалаже, дизајна каталога и етно-производа.

-Ћирилица је важан симбол и обележје наше културе, саставни је део српског националног идентитета. Као таква траје уназад више векова. Пиротски ћилим такође, претставља изузетну вредност културно историјског наслеђа. С правом се сматра најрепрезентативнијим примером традиционалне културне баштине јер је достигао највиши ликовно технички ниво. Поред тога што су од изузетног националног значаја за очување идентитета, ћирлица и пиротски ћилим имају и интернационални карактер. Њихова примена нашла је своје место и значај у многим другим земљама и тиме су постали део светске културне баштине-каже Манчић за Пиротске вести и додаје:

-Радећи на типографском решењу размишљао сам о могућностима примене традиције у савременом дизајну. Фонт је настао у потрази за другачијим, аутентичним, несвакидашњим типографским решењем. Он одскаче од стандардног, уобичајног, ћириличног типографског писма а могао би да носи име по пиротском ћилиму. Као инспирација послужили су ми примери репрезентативних пиротских ћилимова са ћириличном посветом из 1886. год. који се чувају у збирци Етнографског музеја у Београду. Пажљивим посматрањем може се уочити настојање и жеља народних ствараоца ка вештом компоновању ћирилице са ликовним аспектима орнамената пиротског ћилима-наводи Манчић.

По његовим речима, овај компјутерски фонт је заправо замишљен као савремена српска типографска ћирилица, са стилским карактеристикама орнамената пиротског ћилимарства.

-У формално техничком смислу сачињен је умножавањем и репетицијом истоветних једнакостраничних троуглова. Овај троугао је заправо аутентичан орнамент, оносно детаљ преузет из пиротског ћилимарства. У овом случају ради се о детаљу орнамента под називом Рашићева плоча и немачке кутије. Сачуване су првобитне стилске карактеристике и односи контрастних боја а затим транспоновани у типографско решење ћирилице. Овим и ћилим добија неке нове вредности које до сада није имао. Ово је један од ретких, ако не и једини фонт у свету који ће носити име по неком ћилиму. Богатство и изузетна ћилимарска традиција Пирота постали су непресушан извор инспирације у мом уметничком раду. С намером да наставим славу чувених рукотворина креирао сам на стотине нови шара и дезена али и дизајн различитих употребних предмета. Циљ је био да се оствари аутентичан спој традиционалног и савременог уметничког израза, како би креирао јединствене примерке стваралаштва овог времена-закључује Манчић, који је до сада успешно шаре пиротског ћилима пренео на популарне патике “старке”, оловке и друге сличне производе.

Текст и фото: Пиротске Вести