Ćirilica u bojama i šarama pirotskog ćilima

Po njegovim rečima, font je nastao kao pokušaj popularizacije i afirmacije pirotskog ćilima u savremenom, digitalnom društvu, u eri interneta, novih tehnologija, medija i sveopšte globalizacije. Nekoliko varijanti fontova na ovu temu će biti izrađeni i dostupni u “otvorenom" formatu, u lako prepoznatljivom formatu za računarske programe. Kao jedinstven grafički izraz osmišljen je da pokrije više različiti oblasti: u likovnom oblikovanju knjiga, časopisa, diploma, plakata, bilborda, reklamnih naslova, ambalaže, dizajna kataloga i etno-proizvoda.

-Ćirilica je važan simbol i obeležje naše kulture, sastavni je deo srpskog nacionalnog identiteta. Kao takva traje unazad više vekova. Pirotski ćilim takođe, pretstavlja izuzetnu vrednost kulturno istorijskog nasleđa. S pravom se smatra najreprezentativnijim primerom tradicionalne kulturne baštine jer je dostigao najviši likovno tehnički nivo. Pored toga što su od izuzetnog nacionalnog značaja za očuvanje identiteta, ćirlica i pirotski ćilim imaju i internacionalni karakter. Njihova primena našla je svoje mesto i značaj u mnogim drugim zemljama i time su postali deo svetske kulturne baštine-kaže Mančić za Pirotske vesti i dodaje:

-Radeći na tipografskom rešenju razmišljao sam o mogućnostima primene tradicije u savremenom dizajnu. Font je nastao u potrazi za drugačijim, autentičnim, nesvakidašnjim tipografskim rešenjem. On odskače od standardnog, uobičajnog, ćiriličnog tipografskog pisma a mogao bi da nosi ime po pirotskom ćilimu. Kao inspiracija poslužili su mi primeri reprezentativnih pirotskih ćilimova sa ćiriličnom posvetom iz 1886. god. koji se čuvaju u zbirci Etnografskog muzeja u Beogradu. Pažljivim posmatranjem može se uočiti nastojanje i želja narodnih stvaraoca ka veštom komponovanju ćirilice sa likovnim aspektima ornamenata pirotskog ćilima-navodi Mančić.

Po njegovim rečima, ovaj kompjuterski font je zapravo zamišljen kao savremena srpska tipografska ćirilica, sa stilskim karakteristikama ornamenata pirotskog ćilimarstva.

-U formalno tehničkom smislu sačinjen je umnožavanjem i repeticijom istovetnih jednakostraničnih trouglova. Ovaj trougao je zapravo autentičan ornament, onosno detalj preuzet iz pirotskog ćilimarstva. U ovom slučaju radi se o detalju ornamenta pod nazivom Rašićeva ploča i nemačke kutije. Sačuvane su prvobitne stilske karakteristike i odnosi kontrastnih boja a zatim transponovani u tipografsko rešenje ćirilice. Ovim i ćilim dobija neke nove vrednosti koje do sada nije imao. Ovo je jedan od retkih, ako ne i jedini font u svetu koji će nositi ime po nekom ćilimu. Bogatstvo i izuzetna ćilimarska tradicija Pirota postali su nepresušan izvor inspiracije u mom umetničkom radu. S namerom da nastavim slavu čuvenih rukotvorina kreirao sam na stotine novi šara i dezena ali i dizajn različitih upotrebnih predmeta. Cilj je bio da se ostvari autentičan spoj tradicionalnog i savremenog umetničkog izraza, kako bi kreirao jedinstvene primerke stvaralaštva ovog vremena-zaključuje Mančić, koji je do sada uspešno šare pirotskog ćilima preneo na popularne patike “starke”, olovke i druge slične proizvode.

Tekst i foto: Pirotske Vesti