Данас је Међународни дан матерњег језика

Сведоци смо да има наставника који, можда због обима предмета, не стижу да негују матерњи језик на свом часу, рекла је Тањугу помоћница министра просвете Зорана Лужанин.

Министарство је, како каже, покренуло активности на стандардизацији писма, како би на пример, деца у првом разреду из свих буквара на исти начин учила како се пишу слова.

Учитељи указују да се слова ћирилице разликују од буквара до буквара. Конкретно, слово "ш" негде се пише са цртом, негде без. Слова се разликују и у зависности од фонта, што све збуњује децу.

Министарство је, такодје, од стручних друштава затражило да направе појмовник уз сваки предмет, јер смо сведоци да свакодневно стижу нове речи из страних језика.

Она указује да и код иницијалног образовнаја наставника један од предмета треба да буде матерњи језик, без обзира што ће неко на пример бити професор математике.

Лужанин подсећа да наши уџбеници садрже различите називе за исте појмове.

У једном уџбенику среће се појам "кружница" а у другом кружна линија, а нисмо сагласни ни да ли је правилно "компјутер" или "рачунар", "делилац", "делиоц". Такодје, велики проблем је и уводјење скраћеница.

Све у свему, ученици су слудјени, у једном уџбенику пише једно у другом то исто је под другим именом, каже Лужанин и истиче да се овим проблемом бави и нови Закон о уџбеницима, који ће, кроз подзаконске акте инсистирати да сваки уџбеник има појмовник.

"То је врло важно, посебно за средње школе где су стране речи веома заступљене, па су аутори у незавидној ситуацији, како да преведу тај појам на српски", каже помоћница министра просвете и истиче да се, измедју ћемо преко Стандарда квалитета уџбеника, који иду уз нови Закон, матерњи неговати и учење страног језика.

Када је у питању школовање на језицима националних мањина, Лужанин подсећа да у Србији постоје два начина обухвата мањинских језика.

Први је целокупно образовање на мањинским језицима, од 1. основне до 4. разреда средње сколе и таквих је осам језика - румунски, мадјарски, албански, босански, русински, словачки, бугарски и хрватски језик.

Такодје, на још четири језика дјаци имају могућност да слушају изборни предмет Матерњи језик са елементима националне културе и то на чешком, буњевачком, влашком и ромском језику.

Целокупно образовање има више од 15.000 ученика, а доминатне су три мањине - мадјарска, албанска и бошњачка, док изборни предмет похадја нешто више од 1.000 ученика.

Чланице УНЕСКО обележавају данас Међународни дан матерњег језика, промовисањем језичке културе и разноврсности, као и вишејезичности.

Генерална скупштина Организације УН за образовање, науку и културу прокламовала је 1999. године Дан матерњег језика, сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану, данас Бангладешу, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични.

Србија је 2006. године ратификовала Европску повељу о регионалним и мањинским језицима.

По прценама стручњака данас су највише угрожени језици са малим бројем говорника од неколико стотина или десетина, као и језици који припадају малим заједницама које нису цивилизоване са становишта западних стандарда и немају институције.

Медјутим, мало је вероватно да ћемо у будућности доћи до једнојезичне цивилизације, па треба више да радимо на подизању језичке културе и писмености, у чему би школа морала да има значајнију улогу.