Школа са само два ђака

Руинирана школска зграда у селу Рудиње, памти боље дане и учионице препуне ђака. Данас је испуњена само једна клупа. Деле је Јован и Јована Петровић, брат и сестра. Иако млађа Јована похађа трећи, а Јован четврти разред, воле да седе заједно.

"Највише бих волео да имам другара и да имам са ким да се дружим", каже Јован Петровић, ученик 4. разреда.

"Ја навише желим да имам другарицу са којом бих могла да се играм", додаје Јована Петровић, ученица 3. разреда.

Њихов учитељ Љубиша Панајотовић каже да овакав начин наставе има пуно предности, али и мана.

"Предност је у томе што може да им се посвети доста пажње и доста времена, а с друге стране усамљени су, и јако им је тешко што немају друштво", каже Љубиша Панајотовић.

Јована и Јован су једина деца у селу Рудиње. Због тога ће школа ускоро бити затворена, а мештани сматрају да је то последња у низу несрећа која их је задесила.

"Све како коју годину, све је мање деце и ето остали само два ђака. Има момци нежењени и по 40 године, стари мру, млади отишли на град, и неће да седу на село", каже Јелица Ристић, село Рудиње.

"Доктор не долази, пут неје добар, али докарују ни леб, продавницу немамо, немамо ништа", додаје Чедомир Живковић, село Рудиње.

У селу Рудиње остало је мање од 100 мештана. Слична ситуација је у већини старопланинских села.